Вантелесна оплодња о трошку здравственог осигурања однедавно је омогућена и женама које имају више од 38, а мање од 40 година. Захваљујући том померању старосне границе, од 15 до 20 одсто жена моћи ће да буде укључено у овај поступак, па ће готово 70 одсто пацијената који на овај начин покушавају да добију бебу испуњавати услове да уђу у национални програм. Лекари објашњавају да остали критеријуми за обављање вантелесне оплодње о трошку осигурања нису промењени, као ни сам поступак остваривања тог права.

Подаци говоре да је у претходне три године вантелесном оплодњом на свет дошло око хиљаду беба, а кроз национални програм прошло је више од 3.000 парова од 2006. године, када су Републички завод за здравствено осигурање и држава почели да помажу супружницима којима је овај поступак једина шанса да остваре потомство.

Владан Игњатовић, помоћник директора Републичког завода за здравствено осигурање, каже да не постоји листа чекања за подвргавање овој методи, и да би поступак, уколико га је могуће обавити, требало да буде урађен највише за шест месеци од тренутка када пар почне да ради неопходне анализе.

– Парови имају право на два покушаја, а један кошта око 200.000 динара – рекао је Игњатовић.

Статистика показује да се у нашој земљи више од 15 одсто парова бори са неплодношћу, а гинеколози препоручују да, ако после годину дана покушавања не дође до трудноће, треба обавезно посетити лекара и потражити узрок проблема.

Проф. др Иван Тулић, начелник Одељења за асистирану фертилизацију у београдској Гинеколошко-акушерској клиници у Вишеградској улици, каже да је у ГАК-у почело пријављивање жена старијих од 38 година.

– Учесталост те групе жена је око пет одсто према нашим подацима, јер су оне до сада плаћале тај поступак, а ми смо радили и самофинансирајуће пацијенте. Међутим, у тој старосној групи очекује се мања стопа трудноћа у односу на групу до 38 година. Досадашња стопа успешности ове методе у КЦС је 40 одсто. Парови, када прођу „административни пут”, одмах се укључују у поступак у КЦС. Нема потребе да се парови некоме обраћају за помоћ, јер се сама процедура одвија без проблема – истакао је др Тулић.
Наш саговорник истиче да не постоји листа чекања, јер се парови одмах укључују у поступак, сем у случају да код неког постоји тренутни медицински проблем, попут цисте, ендометријалног полипа...

– Стопа вишеструких трудноћа у нашој установи је око 20 одсто. Али учесталост истих у односу на укупан број трудноћа је од 30 до 40 одсто, што углавном зависи од броја враћених ембриона. Уколико се врати већи број ембриона, већа је учесталост вишеструких трудноћа. Новим законом о лечењу неплодности поступцима биомедицински потпомогнутом оплођењу дозвољено је да се врати до три ембриона, па се очекује да ће се смањити и стопа вишеструких трудноћа. Да ли ће се вратити један, два или три ембриона зависи и од сагласности пара – додао је др Тулић.
Вантелесна оплодња о трошку државе обавља се у четири државне и шест приватних здравствених установа. Парови који су безуспешно прошли процес вантелесне оплодње о трошку обавезног здравственог осигурања имају право и на други бесплатни покушај уколико испуњавају критеријуме које је прописала стручна комисија Министарства здравља за вантелесну оплодњу. Заинтересовани парови могу да се одлуче у којој установи желе да им се уради поступак вантелесне оплодње, то јест да изаберу између четири државне и шест приватних са којима РЗЗО има склопљене уговоре.

Д. Давидов-Кесар