После два путовања на Тибет тај драгуљ, под насловом ,,Света планина Кајлаш – Ходочашће на Тибет”, избрусио је архитекта др Милан Ракочевић, професор Универзитета у Београду, Новом Саду и Новом Пазару, аутор више десетина здања у земљи и у свету, већег броја књига и низа стручних радова о архитектури, носилац престижних награда и вредних признања у овој области.

Пет година после првог боравка на Тибету, Ракочевић је у априлу и мају прошле године поново био на ,,крову света”, овога пута окренут великом циљу – ходочашћу на Кајлаш, свету планину припадника азијских религија, до које су тек изузетно стизали и појединци са запада.

Искусни планинар и светски путник, освајач планинских врхова на четири континента, истраживач Сахаре и пространстава Аустралије, Ускршњих острва, Аљаске и Сибира, вратио се с Тибета с пртљагом пуним импресија и преточио их у књигу коју је недавно објавила београдска издавачка кућа ,,Орион”.

Изванредно дизајнирана, с обиљем фотографија које су у пуној хармонији с текстом, квалитетно штампана, ова књига, уз остало, потврђује колико су импулси и жудње младости снажни и остварљиви, како се жеђ за авантуром оплемењује стеченим знањима и разумевањем других светова, цивилизација и култура за чије непосредно упознавање ипак ,,куцне час”.

Путник, писац, фотограф и документариста, поткован разноврсним и темељним знањима, Ракочевић је у овом делу на изузетан начин спојио путопис и репортажу, рационални говор науке и магију уметничке експресије, казивање срца и метафизику, етнографске и антрополошке увиде с особеном духовном контемплацијом.

Претапање тих слојева текста, Ракочевић је учинио и јасним и помало непрозирним, сачинивши нарочито здање чији су део и фотографски записи иза којих се препознају изоштрени нерв документаристе и префињеност естете.

Фотографије људи, крајолика, културне и религијске баштине Тибета и Непала, поготово свете планине Кајлаш и сцена с којима се на путу до ње искушенички суочавају ходочасници, као да су уроњене у тешко докучиви дух који лебди над ,,кровом света” и непрегледним пространствима тибетске висоравни. Њене сурове лепоте исклесала је природа на надморској висини изнад 4.500 метара, обликујући и свету планину Кајлаш (6.714 метара), то срце и душу Тибета, то ,,засигурно најлепше место на Земљи”, скривено у далеком, пустом, ,,вероватно најусамљенијем пределу на свету, иза планинског венца високих Хималаја”.

На планину Кајлаш која славом, складношћу и симетријом надмашује све планине света, која је за вернике азијских религија сама осовина света и седиште њихових врхунских божанстава, људска нога не ступа. Хиндуисти, будисти, бонпоисти, џаинисти и тантрички будисти долазе до подножја ове усамљене планине да би у најдубљем страхопоштовању прешли пут молитвене ,,коре”, ходочаснички круг дуг 54 километра који опасује свету планину.

Кора значи велики физички и духовни напор, захтева изванредна одрицања. На том путу се ходочасници суочавају и с отисцима стопа у камену славног учитеља, песника, филозофа и аскете Миларепе (1052–1135).

Обиласком круга, на путу коре, наглашава Ракочевић, и ,,хришћани, муслимани и јудаисти могу разазнати присуство и својих божанстава на том месту, а атеисти имају прилику да се у миру посвете евокацијама својих високих идеала”.

Услов за то је да ,,путник треба да осети да се налази у царству тако високе реалности која је у свему важнија од њега самог. И да то поштује”. Онда ће доживети и спознати шта је „окрепљење и ослобођење од човековог заваравања око частољубља, богатства и сујете” и пуну свест о томе да ,,искушење моћи и славеможе дубоко да изобличи човека и уништи мир његове душе”.

Уосталом, професор Ракочевић наводи речи које је чуо у неком хиндуистичком храму у Делхију: ,,Ти си мајстор, ти си длето, камен…”

,,Дакле, све је у теби, више силе се не могу придобити неким варањем, молитве и преображај се могу родити само из твог срца”, гласи једна од битних порука ове јединствене, добродошле књиге професора др Милана Ракочевића.

------------------------------------------------------

Круг живота

Пешачење око Кајлаша на путу дугом 54 километра и на висинама изнад 5.500 метара траје три дана. Ово подвижништво се тумачи као испуњење пуног круга једног животног циклуса, од рађања, преко одрастања до умирања, што ходочаснику обезбеђује опрост од свих грехова почињених у једном овоземаљском животу. Врхунац ходочашћа, физички и духовни, достиже се на превоју Дролма Ла (5.678 метара). На том месту, путник може да остави посечене нокте, прамен косе и кап крви, чиме се симболизује његово тело које ту заувек остаје.