U or­ga­ni­za­ci­ji Cen­tra za in­te­gra­ci­ju mla­dih, Se­kre­ta­ri­ja­ta za deč­ju i so­ci­jal­nu za­šti­tu i op­šti­ne No­vi Be­o­grad po­čet­kom ju­la po­či­nje re­a­li­za­ci­ja pi­lot-pro­jek­ta ukla­nja­nja ma­li­ša­na ko­ji pro­se ili pe­ru ve­tro­bra­ne na ras­kr­sni­ca­ma. Ka­ko za „Po­li­ti­ku” ka­že Lji­lja­na Jov­čić, grad­ski se­kre­tar za deč­ju za­šti­tu, po­sao oko ukla­nja­nja de­ce sa uli­ca bi­će po­ve­ren ta­ko­zva­nim hu­ma­nim pa­tro­la­ma, sa­sta­vlje­nim od pred­stav­ni­ka ne­vla­di­nih or­ga­ni­za­ci­ja, cen­ta­ra za so­ci­jal­ni rad i po­li­ci­je, a op­šti­na No­vi Be­o­grad iza­bra­na je zbog to­ga što se u ovom de­lu Be­o­gra­da na­la­ze naj­ve­će i naj­pro­met­ni­je sa­o­bra­ćaj­ni­ce, ali i naj­ve­ća ne­hi­gi­jen­ska na­se­lja u ko­ji­ma ži­ve rom­ski ma­li­ša­ni.

Na­ša sa­go­vor­ni­ca is­ti­če da su de­ca pro­sja­ci i pe­ra­či ve­tro­bra­na sa­stav­ni deo so­ci­jal­ne iko­no­gra­fi­je sva­ke me­tro­po­le, ali do­da­je da se rad ove de­ce ne mo­že prav­da­ti či­nje­ni­com da je pro­sja­če­nje deo ži­vot­nog obra­sca rom­ske po­pu­la­ci­je, jer pred­sta­vlja rad­nu eks­plo­a­ta­ci­ju de­ce ko­ja je po na­šem za­ko­nu naj­stro­že za­bra­nje­na.

Ovom pro­jek­tu ku­mo­va­li su tra­gič­ni slu­ča­je­vi u ko­ji­ma su de­ca po­vre­đi­va­na pa i gi­nu­la pod toč­ko­vi­ma vo­zi­la. Ne­dav­no je tri­na­e­sto­go­di­šnji de­čak, ko­ji je prao ve­tro­bra­ne na se­ma­fo­ru u Ni­šu, te­ško po­vre­đen pri­li­kom su­da­ra auto­mo­bi­la. U Be­o­gra­du svo­je­vre­me­no je po­gi­nu­la rom­ska de­voj­či­ca ko­ja je pro­si­la kod Be­o­grad­skog saj­ma ka­da je na nju na­le­teo ka­mi­on, a tra­gič­na sud­bi­na za­de­si­la je i mla­di­ća ko­ji je prao ve­tro­bra­ne na No­vo­sad­skom pu­tu, kod na­se­lja Ga­le­ni­ka.

Ta­ma­ra Luk­šić-Or­lan­dić, za­me­nik za­štit­ni­ka gra­đa­na za pra­va de­te­ta, kon­sta­tu­je da su in­sti­tu­ci­je si­ste­ma po­sre­dan kri­vac za či­nje­ni­cu da se rom­ska de­ca rad­no eks­plo­a­ti­šu, od­no­sno da se ve­li­ki broj de­ce pred­škol­skog i osnov­no­škol­skog uz­ra­sta na­la­zi na uli­ca­ma na ko­ji­ma pro­si, sa­ku­plja se­kun­dar­ne si­ro­vi­ne ili pe­re ve­tro­bra­ne na opa­snim ras­kr­sni­ca­ma.

– Pi­ta­nje te de­ce mo­ra se re­ša­va­ti u sa­rad­nji cen­tra za so­ci­jal­ni rad, MUP-a i ško­le, a da bi krug po­čeo da se za­tva­ra dr­ža­va mo­ra da re­a­gu­je. Tre­ba ima­ti na umu da ve­li­ki broj ovih ma­li­ša­na ne­ma lič­na do­ku­men­ta, bi­lo zbog to­ga što ni­su pri­ja­vlje­na po­sle ro­đe­nja bi­lo za­to što su do­šla iz iz­be­gli­štva, a to ih či­ni „ne­vi­dlji­vim“ za usta­no­ve si­ste­ma. Ne po­sto­je po­da­ci da su rad­ni­ci ne­kog cen­tra za so­ci­jal­ni rad po­kre­nu­li po­stu­pak pro­tiv rom­skih ro­di­te­lja za li­ša­va­nje ro­di­telj­skog pra­va zbog to­ga što oni de­cu te­ra­ju na pro­sja­če­nje – de­li­mič­no zbog to­ga što su ova de­ca „ne­vi­dlji­va” u oči­ma bi­ro­kra­ti­je, a do­brim de­lom i zbog to­ga što struč­nja­ci ima­ju du­ple stan­dar­de ka­da su rom­skade­ca u pi­ta­nju i pro­sja­če­nje i ži­vot na uli­ci sma­tra­ju rom­skim sti­lom ži­vo­ta, što ne sme da bu­de ar­gu­ment – ka­te­go­rič­na je Luk­šić-Or­lan­dić.

Do­ma­će in­sti­tu­ci­je to­le­ri­šu to što se ova de­ca na­la­ze iz­van si­ste­ma i do­zvo­lja­va­ju im da bu­du „ne­vi­dlji­va”, što pred­sta­vlja gru­bo kr­še­nje Kon­ven­ci­je o pra­vi­ma de­te­ta ko­ja na­la­že da sva­ko de­te ima pra­vo na do­ku­ment, ka­že na­ša sa­go­vor­ni­ca i do­da­je da dr­ža­va mo­ra da bu­de „tre­ći“ ro­di­telj ovoj de­ci i da im omo­gu­ći da uži­va­ju u svo­jim pra­vi­ma.

Ži­vo­jin Mi­tro­vić, pred­sed­nik udru­že­nja „Rom­sko sr­ce“, ko­je je pre ne­ko­li­ko go­di­na u sa­rad­nji sa sa­o­bra­ćaj­nom po­li­ci­jom i Upra­vom za stran­ce po­ku­ša­lo da re­a­li­zu­je pro­je­kat ukla­nja­nja ove de­ce sa ras­kr­sni­ca, ka­že da je nji­ho­va pi­lot-stu­di­ja po­ka­za­la da ne­ka de­ca pro­se na uli­ca­ma zbog te­ške eko­nom­ske si­tu­a­ci­je, a dru­ga su deo lan­ca tr­go­vi­ne lju­di­ma i ni­su gra­đa­ni Sr­bi­je.

– Na­ša je ide­ja bi­la da ih sklo­ni­mo sa uli­ca, a ne da pro­tiv nji­ho­vih ro­di­te­lja po­kre­ne­mo po­stu­pak za li­ša­va­nje ro­di­telj­skog pra­va i na taj na­čin uči­ni­mo ži­vot ove de­ce još kom­pli­ko­va­ni­jim. Je­di­ni na­čin da se pro­sja­če­nje spre­či je­ste da se eko­nom­ski osna­že po­ro­di­ce ovih ma­li­ša­na, a oni vra­te u ob­da­ni­šte i škol­ske klu­pe. Me­đu­tim, mno­ga od ove de­ce ni­su upi­sa­na u ma­tič­ne knji­ge ro­đe­nih pa se vr­te u ad­mi­ni­stra­tiv­nom za­ča­ra­nom kru­gu iz ko­ga naj­če­šće iz­la­ze na uli­cu – kon­sta­tu­je naš sa­go­vor­nik.

A na pi­ta­nje – ko je nad­le­žan da ma­le pro­sja­ke sklo­ni sa pro­met­nih sa­o­bra­ćaj­ni­ca, biv­ši ru­ko­vo­di­lac Upra­ve sa­o­bra­ćaj­ne po­li­ci­je Bla­žo Mi­li­nić ka­že da je to pi­ta­nje for­mal­no ne­raz­ja­šnje­no.

– Sa­o­bra­ćaj­ni po­li­caj­ci tre­ba da obez­be­de bez­bed­nost i ne­sme­ta­ni pro­tok sa­o­bra­ća­ja i, ši­ro­ko po­sma­tra­no, oni ima­ju pra­vo da sklo­ne de­cu sa ras­kr­sni­ca na tro­to­ar. Me­đu­tim, to ni­je nji­ho­va oba­ve­za i od­go­vor­nost, zbog če­ga je neo­p­hod­no da oni ko­or­di­ni­sa­no ra­de u sa­rad­nji sa struč­nja­ci­ma cen­tra za so­ci­jal­ni rad a ubu­du­će i sa ko­mu­nal­nom po­li­ci­jom ko­ja se osni­va – ka­že Mi­li­nić.

Ka­ta­ri­na Đor­đe­vić