Друштво
И даље има тајни око погибије радника РТС-а
Новинар Душко Кораћ, који је зграду напустио неколико минута пре бомбардовања, тврди да је осим 16 колега погинуло још неколико људи „највероватније војника”
Са јучерашњег скупа у београдском Медија центру, на којем су се окупили припадници цивилног сектора, представници државе и чланови породица радника РТС-а погинулих у НАТО бомбардовању зграде државне телевизије у Абердаревој улици 1999. године, затражено је обнављање и проширење поступка, како би се утврдила потпуна одговорност за тај злочин.
„Већ годинама породице погинулих наилазе на бројне препреке”, објаснила је Јелена Милић, директорка Центра за евроатлантске студије, који је и био организатор округлог стола „Случај РТС 12 година касније – жртвовање које се наставља”. Подсетимо, у ноћи између 22. и 23. априла 1999. погинуло је 16 радника РТС-а, а бивши директор Драгољуб Милановић осуђен је на 10 година затвора због одговорности за њихову погибију. Милићева је рекла да случај није окончан пресудом тадашњем директору РТС-а Драгољубу Милановићу, јер породице погинулих и даље не знају зашто се све то десило. Како је навела, породице су упутиле 2009. захтев Тужилаштву за организовани криминал „за обнову и проширење поступка у случају могућег жртвовања 16 радника РТС-а”, али их је Тужилаштво крајем прошле године обавестило да је Министарству одбране упутило захтев за прикупљање потребних обавештења, документације и обављање одређених провера, на који још није у потпуности одговорено.
Посебно је узбуђен био дугогодишњи новинар РТС-а Душко Кораћ, који је био кобне ноћи у згради, напустивши је свега неколико минута пре ваздушног удара. По његовом мишљењу, највећу одговорност не сноси војни, већ тадашњи страначки врх СПС-а, помињући „састанак од 18. априла 1999, када је донета одлука да радници не напуштају зграду” и затражио је да се објави записник са тог састанка. Он тврди да је у ноћи бомбардовања у згради телевизије, осим 16 погинулих, било бар још пет људи, највероватније припадника војске, који су такође настрадали.
Публициста и пријатељ породица убијених Мирослав Бојчић навео је да је Министарство одбране обећало да ће скинути ознаку војне тајне са „досијеа 466” сачињеног 2001. године, у којем су, како тврди Бојчић, докази да је државни врх знао за предстојеће бомбардовање. Он тврди да у материјалу који је достављен недостаје 17 докумената и да нема трага шта се са њима десило.
Б. Билбија
---------------------------------------------------
Остојић: Анкетни одбор да утврди истину
Посланик ЛДП-а Зоран Остојић изјавио је да ће ова партија иницирати формирање анкетног одбора у Народној скупштини, са циљем да се утврди тачан број погинулих припадника војске, као и места на којима су они изгубили животе. Тај одбор би се бавио и питањем да ли је било погинулих припадника војске у згради РТС-а.
Зоран Остојић за „Политику” каже: „То је иницијатива, коју је, у полемици са мном, изнео господин Шутановац, око тога да се најзад објаве подаци колико је у НАТО интервенцији 1999. било жртава укупно у Србији, колико је било припадника војске, колико полиције, а колико цивила. ЛДП озбиљно разматра тај његов предлог за формирање анкетног одбора, јер је то све очигледно још под војном тајном, а нема разлога да се 12 година касније спекулише око тога”.
Последњи коментари
Nije njih nervirala televizija, nego su njih nervirali oni ljudi na trgovima i mostovima, onaj prkos, inat i moralna superiornost zbog koje su oni pred svijetom bili ono što i jesu: nasilni, gramzivi divljaci i ubice sa sigurne udaljenosti. A televizija je to prenosila. Ukoliko već nisu, uskoro će vjerovatno bombardirati i libijsku televiziju jer njihova "istina" nije potpuna ako se vidi i nečija druga. Za natovce nema nikakvog opravdanja, ma koliko se kojekavi srpski "lokatori" i danas trudili da im olakšaju pa u te nečasne poslove uvlače i unesrećene porodice. Najveća je tajna zašto oni to rade, mada i nije: žele ih osloboditi od svake eventualne odgovornosti za počinjene ratne zločine jer čak se i pitanje te odgovornosti može povući u ne tako dalekoj budućnosti. Svijet se ubrzano mijenja, a nekima možda i ne bi bilo drago da i neki bivši ili sadašnji natovci počnu "pjevati". Svašta bi se u toj pjesmi vjerovatno čulo.
Драги Боже Марсе, ви по обичају причате небулозе и кривите онога који ни за шта није крив, а не окривљујете злочинце који су без објаве рата напали нашу земљу и данима по њој убијали све што су хтели. Криво је јагње што га је вук преклао и појео, јер је лепо и умиљато! И ја сам тих дана дежурао дању или ноћу на послу када дође ред на мене, а долазили смо на посао и радили као да није рат, а у близини је било много циљева које је авијација НАТО-пакта могла бомбардовати и да страдају сви који се ту налазе. У нашој згради је било неколико официра и некаква опрема, али је среће те локатори нису знали за то иначе би нас бомбардовали. Два пута дневно сам прелазио преко моста иако је била опасност од напада, сваког тренутка могла је да падне бомба и да нас побије. Да је особље тв Београд прешло на резервну локацију исто би се десило, били би бомбардовани, јер је тих дана НАТО-пакт био у задњој фази лудила, убијао је цивиле, рекли су да је за њих сваки циљ легитиман, поготову медији.
Прије удара на Телевизију Србије Амерички генерал Весли Кларк глацнокомандујући НАТО-а рече: Претворићемо Југославију у прах и пепео. Тако су се и понашали. Убице Била Клинтона, по његовом наређењу, око два часа погодише зграду Телевизије Србије у Центру Београда. Ако је неко, случајно или намјерно заборавио ту чињеницу па ''Зашто'' злонамјерно упућује на адресу жртве то је злочин против истине.