Po broju objavljenih studija u međunarodnim naučnim časopisima Srbiju su prestigle gotovo sve zemlje u okruženju, iz državne kase za nauku izdvaja se samo 0,3 odsto, neretko se dešava da se naučni radovi prepisuju i falsifikuju, po citiranosti radova naših naučnika u drugim studijama nalazimo se na poslednjem mestu u regionu, a nijedan srpski univerzitet nije se našao na listi prvih 500 univerziteta u svetu. Ovim podacima učesnici okruglog stola „Vrednovanje naučnoistraživačkog i istraživačko-razvojnog rada”, koji je organizovan juče u Beogradu, dočarali su samo deo toga kako se vrednuje naša nauka i kakav je njen položaj u društvu.

Jedan od načina procenjivanja kvaliteta radova i naučnog istraživanja nudi Srpski nacionalni citatni indeks, baza podataka domaćih naučnih časopisa na Internetu, dopuna međunarodnoj Tompson-ISI citatnoj bazi. Zahvaljujući posebnom načinu formatiranja teksta, SCI indeks omogućava da podatke iz studija naših autora preuzimaju međunarodne baze podataka i servisi, a pomoću nje meri se i uticajnost studije, odnosno citiranost, za naše Ministarstvo za nauku i tehnološki razvoj jedan od važnijih pokazatelja vrednosti naučnog dela.

– Najviše radova objavljuje se iz prirodnih nauka i medicine, studije iz ovih oblasti su najviše izložene svetu, dok je to nešto manje kod tehničkih nauka, koje se ipak u poslednje vreme popravljaju. Društveno-humanističke nauke još diskutuju o kriterijumima za vrednovanje – rekao je prof. dr Miloš Nedeljković, državni sekretar u Ministarstvu za nauku i tehnološki razvoj.

Profesori i istraživački koji se bave društveno-humanističkim naukama upozorili su da su i sami osnivači međunarodne Tompson-ISI baze upozorili da ona nije podesna za društveno-humanističke nauke i da citiranost ne treba da bude kriterijum za vrednovanje naučnoistraživačkih radova iz ove oblasti.

– Najveći deo nauke se ne stvara u institutima, nego na fakultetima, za studente i javnost, i to treba da se meri – koliki je uticaj naučnika u javnosti, na koji način on utiče na pokretanje razvoja u društvu, kakav je njegov odnos prema studentima. Poznato je da je više od 50 odsto naučnih časopisa u rukama svega četiri vlasnika, da oko 25 odsto autora recenzija lično poznaje urednika, da studije iz medicine ili farmacije u 96 odsto slučajeva finansira farmaceutska industrija koja na taj način propagira svoje interese. Tompson-ISI je privatno, komercijalno preduzeće koje se ponaša tržišno i ne vidim zašto bi oni trebalo da budu uzor u vrednovanju naučnoistraživačkog rada – rekao je prof. dr Ljubiša Rajić sa Filološkog fakulteta.

Dok profesor Rajić smatra da povezanost nauke i privrede nije toliko značajna, jer „mi privredu nemamo”, prof. dr Đuro Kutlača, iz Centra za istraživanje razvoja nauke i tehnologije Instituta „Mihajlo Pupin”, ističe da upravo ove veze treba jačati.

– Sistem nauke sam za sebe je beskoristan i trebalo bi da nas zabrine što su kod nas nauka i ekonomija gotovo bez ikakvog uticaja jedna na drugu. Naučna istraživanja trebalo bi da učestvuju u poslovnom sektoru sa više od 60 odsto, a kod nas je to svega šest odsto. Sve više naučnih radnika odlazi sa instituta na fakultete, gde je sigurnija plata i ne treba se boriti za projekte, samo 40 odsto sredstava fakulteti i naučne institucije sakupljaju zahvaljujući istraživanjima i naučnom razvoju, a ostalo nadoknađuju iznajmljujući prostorije ili na druge načine – kaže Kutlača.

Osim što kubure sa novim, primenljivim idejama, patentima, novcem, prostorom, nemogućnošću da prate razvoj nauke u svetu, domaći istraživači i predstavnici naučnih institucija ukazali su i na problem falsifikovanja naučnih radova, zbog čega, po Zakonu o naučnoistraživačkoj delatnosti, naučniku može biti oduzeto zvanje. Tako je prof. dr Pero Šipka, iz Centra za evaluaciju u obrazovanju i nauci, istakao da je njegova organizacija nekoliko puta utvrdila da odluke matičnih naučnih odbora, stručnih tela zaduženih za određene naučne oblasti koje obrazuje ministar, nisu utemeljene.

– Utvrdili smo da su u oblasti društvenih nauka neke odluke apsurdne jer se ista stvar ocenjivala na dva različita načina, nagrađivani su istraživači za koje smo pouzdano utvrdili da su njihovi radovi plagijat, a među društvenim naukama najnagrađivanija je bila grupa profesora sa Pravnog fakulteta u Kragujevcu koja je sada na optuženičkoj klupi – kazao je Šipka.