Оболели од епилепсије, код којих се напади не појављују најмање две године, моћи ће да добију дозволу за управљање возилом. Наравно, уз услов да нису професионални возачи.

Ова одредба је донета новим правилником о ближим здравственим условима које морају да испуњавају возачи одређених категорија моторних возила, који је на снагу ступио 17. новембра. Правилник је донело Министарство здравља, а потписао је министар др Зоран Станковић.

– Задовољни смо и подржавамо решење предвиђено правилником. Наш став је да рок треба да буде краћи од две године без епилептичних напада, ако не три месеца без напада, како је у САД, онда бар шест месеци – каже др Биљана Кохен, председница Удружења „Епилепсија група – лекари за подршку, Србија”, иначе психијатар-епилептолог.

Она каже да од развијених земаља једино Јапан апсолутно забрањује вожњу особама оболелим од епилепсије. Данска и Холандија дозвољавају управљање моторним возилом од једне до три године после успостављања контроле напада.

– Оваква позитивна одлука је добра и зато што стимулише пацијенте да редовно узимају лекове. Такође, смањује дискриминацију пацијената јер је често услов за добијање посла поседовање возачке дозволе – наводи др Кохен.

Она објашњава да би одлуку када је овакав пацијент способан да вози аутомобил доносио лекар који најбоље познаје свог пацијента. На питање да ли постоји могућност да би безбедност у саобраћају оваквом одлуком била угрожена и ко контролише да ли пацијент заиста нема епилептичне нападе дуже време др Кохен одговара:

– Безбедност у саобраћају се не доводи у питање – пацијенти који имају епилепсију су последњи на листи проузроковача саобраћајних несрећа са смртним исходом. Они су изузетно дисциплиновани. Када ови пацијенти леже на одељењима Неуролошке клинике или на неуролошким одељењима општих болница клиника званично обавештава надлежне органе – одговара др Кохен.

Начелник Сектора за путеве и безбедност Министарства инфраструктуре Демир Хаџић каже да су светска пракса и искуство, као европска директива о прописима, издвојиле обољења и здравствена стања када неко не може да има возачку дозволу.

– Изабрани лекар процењује да ли неко може да управља возилом. Нажалост, знатан број лекара се плаши да тако нешто предложи, не знају како ће пацијенти одреаговати, јер некима је дозвола најважнија. Лекар специјалиста доноси одлуку и процену да ли особа може да учествује у саобраћају. Тај податак доставља се саобраћајној полицији и она даље поступа – објашњава Хаџић.

Професор Саобраћајног факултета у Београду, на Катедри за безбедност саобраћаја, Милан Вујанић каже да он није поборник решења да се особама са епилепсијом дозволи вожња моторним возилом.

– Они ће се у највећем броју случајева понашати како треба, али шта ћемо са оним малим бројем особа, који неће да узимају лекове и због тога добију напад у току вожње. Довољан је један да изазове страшну саобраћајну несрећу. Особе са епилепсијом нису мање дисциплиноване од особа са срчаним проблемима, али су опасније по безбедност – сматра Вујанић.

Нашег саговорника брине како ће се контролисати предложена решења.

– Ко контролише возача који на нози има гипс, а вози? Држава нема добре контролне механизме за овакве медицинске дијагнозе. Да ли ће особа оболела од епилепсије пристати да оде у болницу и да јој се анализира крв због провере да ли узима лекове? Важно је да лекари не заобилазе обавезу да МУП-у пријаве пацијента који има овакав проблем – наводи др Вујанић.