Društvo
I pogibije dece su bile „kolateralna šteta”
Tokom bombardovanja NATO-a, u svojim domovima, dvorištima ili izbegličkim kolonama nastradalo je 81 dete
... Pa tada smo mi htele da pravimo kolače, moja sestra Juca, to smo htele da bude za tatu... Onda smo mi krenuli da kupimo nešto za te kolače... Moja sestra i ja smo bile pozadi, a sestra Juca i Olja i Mirko bili napred, krenuli su da pređu most u Murinu. I onda je doletela ta bomba i oni su poginuli... Sahranili su ih tamo na groblju...
Ovako je pre deset godina, tada sedmogodišnja, Teodora ispričala sudskom veštaku kako su za vreme NATO agresije poginuli njena rođena sestra, sestra od tetke i drug na mostu u Murinu 30. aprila 1999. godine. Od 24. marta, kada je počelo NATO bombardovanje, pa narednih 78 dana, ukupno je ubijeno 81 dete. Tačno pre jedne decenije u Srbiji deca su stradala u svojim domovima, u dvorištima, autobusima, vozovima, na pašnjacima dok su čuvala stoku... Za njihovu smrt niko nije odgovarao, civilne žrtve tada je NATO opravdavao zloglasnim terminom „kolateralna šteta”.
– Čitamo u medijima da je, zbog delikta studenta Miladina Kovačevića, u Americi isplaćena naknada oštećenoj žrtvi u iznosu od 900.000 dolara. Celokupno javno mnjenje SAD jedva se smirilo, pošto je to obeštećenje plaćeno. Pretilo se i sankcijama... A šta ćemo mi da kažemo? Kako naša javnost da se smiri zbog 81 ubijenog deteta? – pita se Živojin Aleksić, kriminalista i profesor na Pravnom fakultetu u Beogradu.
Aleksić je i recenzent knjige dokumenata „Deca optužuju”, koju je izdala Jugoslovenska komisija za saradnju sa Unicefom 2000. godine, a govori o deci ubijenoj tokom bombardovanja. Istu knjigu jugoslovenski Komitet za zločine predao je Haškom tribunalu.
– Imao sam tu čast i tugu da budem recenzent ove knjige, koju je priredio sada pokojni Ilija Simić. Ovo je najtužnija recenziju u mojoj naučnoj karijeri, zato što ova knjiga, o kojoj je reč, predstavlja krik i vapaj za pravdom i obeštećenjem – ističe Aleksić.
U knjizi nalazimo spisak ubijene dece, njihove podatke, fotografije iz porodičnog albuma, ali i fotografije leševa... Sve su to potresne priče i slike koje se teško zaboravljaju. Recimo, najmlađe ubijeno dete imalo je između tri i četiri meseca. Stradalo je na putu Prizren – Suva Reka prilikom bombardovanja kolone albanskih civila. U toj koloni poginulo je ukupno 23 deteta.
– Po svim pravilima krivičnog postupka, obavljeni su uviđaji i obdukcije. Pogibije dece su tokom bombardovanja 1999. godine dokumentovane, a prikupljeni dokazi pravno validni – kaže Aleksić.
V. Dugalić
Poslednji komentari
@Ivan: "Ако вам је за утеху тих милион долара је већ враћено Србији кроз неки вид бесповратне помоћи нашој привреди..." Ma nemojte, kad već!? Može neki konkretan primjer?
Ovo je dovoljan razlog da nikada i ne pomislimo da udjemo u NATO, a najveca ljudska i nacionalna sramota je da su ubice amnestirane i postedjene povlacenjem tuzbi i ponistavanjem presuda koje su vec bile izrecene. U cije ime je to uradjeno i za kakve interese? Po zakonima USA samo za te zrtve bi bilo isplaceno najmanje deset milijardi evra, a da ne govorimo i o ostalih nekoliko hiljada koje su /ne/milosrdni andjeli hladnokrvno pobili.
Najstrašnije od svega je to, što zločincima, od strane Srba i Srbije, niko i nikada nije rekao DA SU ZLOČINCI. Strašno je i to, što u Srbiji, ni deset godina posle, niko ne sme VARVARSKO BOMBARDOVANJE naše zemlje da nazove pravim imenom, ZLOČIN. Ne postoji opravdanje za VELIKI ZLOČIN, koji nam se od strane "bombarderske koalicije" danas predstavlja kao milosrdni čin. Neki u Srbiji, uporno pokušavaju da, kroz očekujući novac, uz forsiranje "filozofije", da oni koji su nas uništavali za nas predstavljaju jedinu alternativu, apstrahuju i omalovaže žrtve na srpskoj strani. Ne postoji nijedan razlog, ni onaj PRE a, ni onaj POSLE, koji bi opravdao tiraniju SAD i njenih evropskih slugu. Svi oni koji bi da zaborave i da zabašure smrt 81 deteta učestvuju u nastavku zločina, koji se protiv Srbije, samo po drugim imenima i formama, i danas sprovodi. Treba ih tužiti svim sudovima i pisati o svim njihovim zločinima. Ne sme se nikada zaboraviti njihova BESTIJALNOST. Zločin ne sme da bude osnova nijednom prosperitetu, kome se mi potajno nadamo. Bila bi to velika sramota po Srbiju.