Друштво
И погибије деце су биле „колатерална штета”
Током бомбардовања НАТО-а, у својим домовима, двориштима или избегличким колонама настрадало је 81 дете
... Па тада смо ми хтеле да правимо колаче, моја сестра Јуца, то смо хтеле да буде за тату... Онда смо ми кренули да купимо нешто за те колаче... Моја сестра и ја смо биле позади, а сестра Јуца и Оља и Мирко били напред, кренули су да пређу мост у Мурину. И онда је долетела та бомба и они су погинули... Сахранили су их тамо на гробљу...
Овако је пре десет година, тада седмогодишња, Теодора испричала судском вештаку како су за време НАТО агресије погинули њена рођена сестра, сестра од тетке и друг на мосту у Мурину 30. априла 1999. године. Од 24. марта, када је почело НАТО бомбардовање, па наредних 78 дана, укупно је убијено 81 дете. Тачно пре једне деценије у Србији деца су страдала у својим домовима, у двориштима, аутобусима, возовима, на пашњацима док су чувала стоку... За њихову смрт нико није одговарао, цивилне жртве тада је НАТО оправдавао злогласним термином „колатерална штета”.
– Читамо у медијима да је, због деликта студента Миладина Ковачевића, у Америци исплаћена накнада оштећеној жртви у износу од 900.000 долара. Целокупно јавно мњење САД једва се смирило, пошто је то обештећење плаћено. Претило се и санкцијама... А шта ћемо ми да кажемо? Како наша јавност да се смири због 81 убијеног детета? – пита се Живојин Алексић, криминалиста и професор на Правном факултету у Београду.
Алексић је и рецензент књиге докумената „Деца оптужују”, коју је издала Југословенска комисија за сарадњу са Уницефом 2000. године, а говори о деци убијеној током бомбардовања. Исту књигу југословенски Комитет за злочине предао је Хашком трибуналу.
– Имао сам ту част и тугу да будем рецензент ове књиге, коју је приредио сада покојни Илија Симић. Ово је најтужнија рецензију у мојој научној каријери, зато што ова књига, о којој је реч, представља крик и вапај за правдом и обештећењем – истиче Алексић.
У књизи налазимо списак убијене деце, њихове податке, фотографије из породичног албума, али и фотографије лешева... Све су то потресне приче и слике које се тешко заборављају. Рецимо, најмлађе убијено дете имало је између три и четири месеца. Страдало је на путу Призрен – Сува Река приликом бомбардовања колоне албанских цивила. У тој колони погинуло је укупно 23 детета.
– По свим правилима кривичног поступка, обављени су увиђаји и обдукције. Погибије деце су током бомбардовања 1999. године документоване, а прикупљени докази правно валидни – каже Алексић.
В. Дугалић
Последњи коментари
@Ivan: "Ако вам је за утеху тих милион долара је већ враћено Србији кроз неки вид бесповратне помоћи нашој привреди..." Ma nemojte, kad već!? Može neki konkretan primjer?
Ovo je dovoljan razlog da nikada i ne pomislimo da udjemo u NATO, a najveca ljudska i nacionalna sramota je da su ubice amnestirane i postedjene povlacenjem tuzbi i ponistavanjem presuda koje su vec bile izrecene. U cije ime je to uradjeno i za kakve interese? Po zakonima USA samo za te zrtve bi bilo isplaceno najmanje deset milijardi evra, a da ne govorimo i o ostalih nekoliko hiljada koje su /ne/milosrdni andjeli hladnokrvno pobili.
Najstrašnije od svega je to, što zločincima, od strane Srba i Srbije, niko i nikada nije rekao DA SU ZLOČINCI. Strašno je i to, što u Srbiji, ni deset godina posle, niko ne sme VARVARSKO BOMBARDOVANJE naše zemlje da nazove pravim imenom, ZLOČIN. Ne postoji opravdanje za VELIKI ZLOČIN, koji nam se od strane "bombarderske koalicije" danas predstavlja kao milosrdni čin. Neki u Srbiji, uporno pokušavaju da, kroz očekujući novac, uz forsiranje "filozofije", da oni koji su nas uništavali za nas predstavljaju jedinu alternativu, apstrahuju i omalovaže žrtve na srpskoj strani. Ne postoji nijedan razlog, ni onaj PRE a, ni onaj POSLE, koji bi opravdao tiraniju SAD i njenih evropskih slugu. Svi oni koji bi da zaborave i da zabašure smrt 81 deteta učestvuju u nastavku zločina, koji se protiv Srbije, samo po drugim imenima i formama, i danas sprovodi. Treba ih tužiti svim sudovima i pisati o svim njihovim zločinima. Ne sme se nikada zaboraviti njihova BESTIJALNOST. Zločin ne sme da bude osnova nijednom prosperitetu, kome se mi potajno nadamo. Bila bi to velika sramota po Srbiju.