Svi državni funkcioneri, a procene su da ih ima više od 30.000, do 31. januara Agenciji za borbu protiv korupcije moraju da podnesu izveštaj o imovini i prihodima. Na tom spisku, na iznenađenje akademske zajednice, našlo se i oko 400 rukovodećih ljudi sa sedam državnih univerziteta i 85 fakulteta, odnosno svi rektori, prorektori, dekani, prodekani, čak i studentski funkcioneri. Obaveza prijavljivanja imovine važi i za njihove supružnike, kao i za njihovu maloletnu decu.

Kako je predviđeno, svi podaci iz imovinskih karti biće dostupni javnosti, a građani će imati uvid u imovinu funkcionera tokom trajanja njihove funkcije, kao i dve godine po prestanku funkcije. Ova odredba izazvala je pravu buru na nedavnoj sednici Senata Univerziteta u Beogradu, a rektora BU profesora dr Branka Kovačevića pitali smo da li će i on prijaviti svoju imovinu.

– Naravno, to je zakonska odredba, a sa zakonom se ne treba igrati. Ta odredba je izazvala polemike na Univerzitetu, jer ljudi iz akademske zajednice misle da oni nisu funkcioneri, da se ne postavljaju, nego da se biraju u akademskoj zajednici. Međutim, država je osnivač fakulteta i ima svoje predstavnike u savetu, kao i studenti i fakulteti – odgovara rektor.

Ipak, po njegovom mišljenju, ovakva zakonska odredba nanosi štete priči o autonomiji Univerziteta.

– Autonomija naravno ne znači anarhiju, vi morate da imate svog osnivača i morate da se ponašate onako kao osnivač zahteva od vas, ali s druge strane autonomija se odnosi na nastavu, odvijanje nastavnog procesa, u koji se ne meša onaj ko finansira – dodaje Kovačević.

On podseća da plate na Univerzitetu nisu velike, u proseku oko hiljadu evra, što je pet puta manje nego što imaju njihove kolege na drugim univerzitetima, ali i priznaje da profesor može da zaradi još toliko (razna autorska dela, honorari, saradnja s privredom, konsultantski poslovi, po osnovu funkcija poput predsednika upravnog odbora…).

Rektor kaže da profesori nemaju šta da kriju, da se za njihovu neveliku imovinu zna poreklo i da uglavnom imaju društvene stanove koji su otkupljeni početkom devedesetih, a neko je nešto i nasledio.

– Rekao sam dekanima da moraju svi da prijave imovinu, jer ako nećemo mi na Univerzitetu da poštujemo zakon, ne znam ko će u ovoj zemlji. Ja nemam ništa. Prijaviću automobil koji vozi sin, stan koji smo otkupili žena i ja 1993. godine… Žena je nasledila još jedan stan od tetke, koja nije imala decu, i 1987. supruga i ja smo kupili vikendicu od 50 kvadrata. Žena ima još jedna kola koja ona vozi – odgovara profesor Kovačević.

Rektor BU dodaje da je ostalo nejasno da li imovinu moraju da prijave i studenti prorektori, odnosno predsednici studentskog parlamenta, „jer oni dobijaju nešto sitno, što pre može da se tretira kao stipendija a ne kao imovina”.

Profesor dr Dragoslav Nikezić, dekan Prirodno-matematičkog fakulteta u Kragujevcu, slaže se sa obavezom da državni funkcioneri dostave imovinsku kartu antikorupcijskom telu. Ono što mu se ne dopada, ističe, jeste to što će ti lični podaci biti dostupni na sajtu i što može da se dovede u opasnost porodica zbog nekoliko nasleđenih hektara zemlje ili ušteđevine u banci…

– Voleo bih da sam državni funkcioner, jer bih onda imao veću platu. Naravno da ću prijaviti ono što imam, treba u ovoj zemlji da se vidi ko krade i treba da se napravi red. Ali tu je pitanje, ako ja kao dekan imam stan od 35 kvadrata, da li ću posle ovoga dobiti veći. Neću, sigurno – kaže dekan Pedagoškog fakulteta u Jagodini profesor Sretko Divljan.

Na pitanje šta će prijaviti od imovine, on odgovara da ima pomenuti stan od 35 kvadrata, automobil koji je uzet na lizing i ženu i dvoje dece, koji su njegovo najveće bogatstvo.

Profesor dr Marko Backović, dekan Ekonomskog fakulteta u Beogradu, smatra da je ova obaveza direktno narušavanje autonomije univerziteta, jer „rektori i dekani nisu nikakvi funkcioneri, nemaju nikakve privilegije, niti ih imenuje Skupština ili vlada”. Po njegovom mišljenju, oni i ne primaju platu kao dekani i rektori, već profesorsku zaradu, koju bi imali i da ne obavljaju tu funkciju.

Nenad Novaković, student prorektor Univerziteta u Novom Sadu, kaže da on lično ne smatra da je državni funkcioner, ali da će popuniti formulare ako će to pomoći da se reši problem korupcije u društvu. On lično nema imovinu, a prijaviće samo ovaj prorektorski dodatak, koji u Novom Sadu, kao i u Beogradu iznosi 20.000 dinara.

I ministar prosvete dr Žarko Obradović, koji je profesor na Univerzitetu Megatrend, obećao je da će prijaviti imovinu jer je to, kako nam je rekao, njegova zakonska obaveza.

Sandra Gucijan