Сви државни функционери, а процене су да их има више од 30.000, до 31. јануара Агенцији за борбу против корупције морају да поднесу извештај о имовини и приходима. На том списку, на изненађење академске заједнице, нашло се и око 400 руководећих људи са седам државних универзитета и 85 факултета, односно сви ректори, проректори, декани, продекани, чак и студентски функционери. Обавеза пријављивања имовине важи и за њихове супружнике, као и за њихову малолетну децу.

Како је предвиђено, сви подаци из имовинских карти биће доступни јавности, а грађани ће имати увид у имовину функционера током трајања њихове функције, као и две године по престанку функције. Ова одредба изазвала је праву буру на недавној седници Сената Универзитета у Београду, а ректора БУ професора др Бранка Ковачевића питали смо да ли ће и он пријавити своју имовину.

– Наравно, то је законска одредба, а са законом се не треба играти. Та одредба је изазвала полемике на Универзитету, јер људи из академске заједнице мисле да они нису функционери, да се не постављају, него да се бирају у академској заједници. Међутим, држава је оснивач факултета и има своје представнике у савету, као и студенти и факултети – одговара ректор.

Ипак, по његовом мишљењу, оваква законска одредба наноси штете причи о аутономији Универзитета.

– Аутономија наравно не значи анархију, ви морате да имате свог оснивача и морате да се понашате онако као оснивач захтева од вас, али с друге стране аутономија се односи на наставу, одвијање наставног процеса, у који се не меша онај ко финансира – додаје Ковачевић.

Он подсећа да плате на Универзитету нису велике, у просеку око хиљаду евра, што је пет пута мање него што имају њихове колеге на другим универзитетима, али и признаје да професор може да заради још толико (разна ауторска дела, хонорари, сарадња с привредом, консултантски послови, по основу функција попут председника управног одбора…).

Ректор каже да професори немају шта да крију, да се за њихову невелику имовину зна порекло и да углавном имају друштвене станове који су откупљени почетком деведесетих, а неко је нешто и наследио.

– Рекао сам деканима да морају сви да пријаве имовину, јер ако нећемо ми на Универзитету да поштујемо закон, не знам ко ће у овој земљи. Ја немам ништа. Пријавићу аутомобил који вози син, стан који смо откупили жена и ја 1993. године… Жена је наследила још један стан од тетке, која није имала децу, и 1987. супруга и ја смо купили викендицу од 50 квадрата. Жена има још једна кола која она вози – одговара професор Ковачевић.

Ректор БУ додаје да је остало нејасно да ли имовину морају да пријаве и студенти проректори, односно председници студентског парламента, „јер они добијају нешто ситно, што пре може да се третира као стипендија а не као имовина”.

Професор др Драгослав Никезић, декан Природно-математичког факултета у Крагујевцу, слаже се са обавезом да државни функционери доставе имовинску карту антикорупцијском телу. Оно што му се не допада, истиче, јесте то што ће ти лични подаци бити доступни на сајту и што може да се доведе у опасност породица због неколико наслеђених хектара земље или уштеђевине у банци…

– Волео бих да сам државни функционер, јер бих онда имао већу плату. Наравно да ћу пријавити оно што имам, треба у овој земљи да се види ко краде и треба да се направи ред. Али ту је питање, ако ја као декан имам стан од 35 квадрата, да ли ћу после овога добити већи. Нећу, сигурно – каже декан Педагошког факултета у Јагодини професор Сретко Дивљан.

На питање шта ће пријавити од имовине, он одговара да има поменути стан од 35 квадрата, аутомобил који је узет на лизинг и жену и двоје деце, који су његово највеће богатство.

Професор др Марко Бацковић, декан Економског факултета у Београду, сматра да је ова обавеза директно нарушавање аутономије универзитета, јер „ректори и декани нису никакви функционери, немају никакве привилегије, нити их именује Скупштина или влада”. По његовом мишљењу, они и не примају плату као декани и ректори, већ професорску зараду, коју би имали и да не обављају ту функцију.

Ненад Новаковић, студент проректор Универзитета у Новом Саду, каже да он лично не сматра да је државни функционер, али да ће попунити формуларе ако ће то помоћи да се реши проблем корупције у друштву. Он лично нема имовину, а пријавиће само овај проректорски додатак, који у Новом Саду, као и у Београду износи 20.000 динара.

И министар просвете др Жарко Обрадовић, који је професор на Универзитету Мегатренд, обећао је да ће пријавити имовину јер је то, како нам је рекао, његова законска обавеза.

Сандра Гуцијан