Све уноснији посао – отварање илегалних приватних домова за старе особе, који највише „цвета” у престоници, али и недостатак смештаја у државним кућама исте намене, већ извесно време наводи многе пензионере да преиначе одлуку и треће доба проведу у установама које не могу да буду гарант квалитетне социјалне заштите. Будући да такве куће немају дозволу за рад Министарства рада и социјалне политике, одлуку о могућем боравку који може да се заврши и неславно – на улици, старе особе доносе на сопствени ризик. Званичног податка о броју „дивљих” домова нема, јер су они углавном регистровани као привредна друштва, пансиони за пружање угоститељских услуга, самосталне трговинске радње, агенције за пружање услуга...

За двадесетчетворочасовну бригу и смештај у регистрованим домовима, суграђани морају да издвоје од 300 до безмало хиљаду евра, док у неким илегалним боравак кошта и до 500 евра. Према подацима Министарства рада и социјалне политике, од 42 регуларна приватна дома у Србији, чак 29 налази се у главном граду. На њих 25, који нису били у складу са законом, прошле године је стављен катанац. Ове године, пет домова очекује да добије дозволу за рад.

– Сви захтеви поднети су на територији Београда. У поступку утврђивања услова тренутно се налази један захтев, док остала четири немају комплетну документацију – истиче Сузана Пауновић, помоћник министра рада и социјалне политике, задужена за сектор бриге о породици и социјалну заштиту.

Инспектори за социјалну заштиту од почетка ове године нису поднели ниједну кривичну нити прекршајну пријаву против одговорних у приватним домовима за старе, док су у току минуле написали 13 кривичних и десет прекршајних пријава. Казне се крећу до 50.000 динара за одговорно лице, односно до милион динара за привредни субјекат.

– За постојање нелегалних установа најчешће сазнајемо од грађана, центара за социјални рад, од сродника корисника који су на смештају у тим домовима, праћењем огласа у средствима информисања... – додаје Пауновићева.

Да би неки приватни дом добио дозволу за рад, потребна је сагласност Министарства здравља и Министарства рада и социјалне политике. Њима се подноси захтев, а потом инспекција контролише објекат, испитују се услови рада и оба министарства дају сагласност, па тек тада објекат може да се региструје као приватни дом.

Обично се власници досете да питају који су то услови када инспекција већ покуца на врата, јер вођење ових установа није нимало једноставна делатност. Најчешћи станари су болесне особе којима треба одговарајућа нега, али и посебни услови за њихов боравак.
– Важно је да се води рачуна да ли дом има потребан и одговарајући број стручних лица, да ли је ваљано опремљен, какви су смештај, исхрана, хигијена... Уколико приватне куће и зграде испуњавају грађевинско-техничке услове и поседују дозволу за градњу општинске управе и доказ о власништву, адекватно опремљен простор, то јест спаваонице, дневни боравак, трпезарију, кухињу, тоалете, купатила, просторију за раднике, магацински простор, вешерницу, изолациону просторију за преминуле и зелену површину, онда не постоји препрека да се изда дозвола за рад – објашњава Сузана Пауновић. Један од главних недостатака је, како наводи наша саговорница, начин пријема корисника јер се смештај старих и болесних организује без учешћа и сагласности центра за социјални рад.

Приватни престонички домови за старе и пензионере тренутно располажу са 711 места, од 1.019 колико их има на територији Србије.

М. Бракочевић

-----------------------------------------------------------

„Пансион” у три изнајмљена стана

Приватни геронтолошки центри, као добра прилика за зараду, почели су, додуше стидљиво, да ничу пре петнаестак година. Многи од њих отворени су у кућама на спрат без лифта, без одговарајућег особља – медицинских сестара, лекара, неговатељица, али и социјалних радника.
Прва установа у Србији, на коју је још 2006. године стављен катанац, био је пансион за старе у београдском насељу Миријево. Три изнајмљена стана у стамбеној згради, у којима је боравило десетак времешних суграђана, забрављена су јер су услови боравка били ван свих прописа. Инспекција је реаговала на притужбе комшија који више нису могли да поднесу да се на ходницима сударају са носилима Хитне помоћи и погребника.