Краљево – У краљевачко породилиште јуче су дошли надлежни медицински инспектори, одмах после пријаве родитеља Ненада и Биљане Станковић из Рибнице код Краљева и јавно изказане сумње да је било пропуста при порођају и лечењу њихове бебе која је, нажалост, преминула 4. маја ове године. Инспектори већ обављају свој посао а, како је за „Политику” објаснио директор краљевачког медицинског центра случај др Драган Арсић, случај преиспитује и стручна интерна комисија за контролу квалитета медицинских услуга.

– Ја сам, такође, затражио да се у те провере и анaлизе укључе и органи Министарства здрaвља. На неонаталном одељењу нашег породилишта одржао сам стручни састанак на коме сам од лекара добио уверавања да су у процени и поступку поштована сва медицинска правила. Све ће, ипак, испитати стручни и независни органи и институције, али морам рећи да у развијеним земљама света на хиљаду новорођенчади шесторо премине од респираторног дистреса, што је био узрок смрти и ове бебе. Код нас у Краљеву тај проценат износи седам, али је мањи од просека у Србији – истиче Арсић.

Уз жаљење због смрти новорођенчета докторка Татјана Крушевац, педијатар неонатолог, која је руководилац ове службе у краљевачком породилишту, а после рођења је преузела бригу о детету и била у пратњи при транспорту за Београд, такође, тврди:

– У конкретном случају у овом породилишту, односно нашој служби испоштована су сви важећи доктринарни ставови како при прегледу, тако и лечењу, стручним консултацијама и транспорту у Београд, односно на дечију клинику са којом имамо изванредну сарадњу. Наравно, не противимо све да све то провере и други стручни органи, инспекције... а то је већ започето – каже др Крушевац.

Ненад Станковић, отац преминуле бебе, каже за наш лист да је јуче поново био у краљевачком тужилаштву

– Тужиоцу Јелени Лапчевић предао сам одређену документацију. Тамо сам добио обећања да ће све бити ажурно и непристрастно испитано и истражено – каже Станковић.

Упркос покушајима, у току јучерашњег дана нисмо успели да ступимо у контакт и са тужиоцем Јеленом Лапчевић којој су родитељи пре два дана предали пријаву.

М. Дугалић

----------------------------------------------

За смрт бебе надлежни сазнали из новина

За смрт бебе брачног пара Станковић, као и оптужбе које родитељи упућују на рачун лекара, надлежни у Министарству здравља Србије и Лекарској комори сазнали су из медија. У Министарству здравља наводе да је директор Медицинског центра у Краљеву, без обзира на то што се породица Станковић њему није директно обратила, одмах после написа у новинама, наложио да се обави интерни надзор у болници и о томе обавестио надлежне у министарству.

Директорка Лекарске коморе, примаријус др Тања Радосављевић каже за „Политику” да се Лекарској комори нико није тим поводом обратио. Она истиче како не може да коментарише ниједан појединачни случај, јер би као директора Лекарске коморе тако могла да утиче на рад судова части, што јој није дозвољено.

– Сваки пут кад постоји сумња пацијента да је дошло до лекарске грешке, нежељеног лечења, свако може да се обрати Лекарској комори, али обавезно препорученим писмом са повратницом, јер то ће бити доказ у поступку пред Судом части. Такође, од тренутка слања теку рокови – истиче др Радосављевић..

Јавност још није добила став медицинске струке о случајевима смрти Јелице Радовић, која је умрла после операције чукљева или мале Ање Граховац, умрле после операције катаракте. То су били случајеви који су потресли јавност и изазвали сумњу у савестан и стручан рад лекара.

– Погрешан је утисак да Лекарска комора и судови части ништа не раде поводом случајева које сте поменули. Прво, најтежи случајеви, а то су они са смртним исходом – најдуже трају. Подсећам да је случај Ање Граховац први случај који је по службеној дужности процесуиран пред Судом части. Док траје поступак пред Кривичним судом, наши судови части имају такозвану обавезу „застајања у процесу”. Ако би Суд части рекао да лекар против кога се води такав поступак није крив, то би био аргумент притиска на суд, као што би и супротно мишљење – да је крив – утицало на ток поступка пред редовним судовима – објашњава др Радосављевић.

Из Министарства здравља „Политици” је јуче достављен писани одговор на питање какве могућности грађани имају у случају да сумњају да су лекари направили грешку и шта треба у том случају да ураде.

„Уколико пацијент има примедбу на квалитет здравствене услуге, то јест уколико сумња на стручну грешку здравственог радника може се обратити Здравственој инспекцији Министарства здравља, која ће спровести ванредну проверу квалитета стручног рада. О томе стручни надзорници сачињавају извештај у којем надлежне обавештавају о уоченим недостацима и пропустима у стручном раду”, каже се у одговору.

Након разматрања извештаја и предложених мера, министар доноси решење којим може привремено забранити у потпуности или делимично обављање одређених послова здравственој установи, предложити надлежној комори да здравственом раднику одузме лиценцу уколико се установи пропуст у стручном раду здравственог радника или повреда начела професионалне етике.

Такође, у одговору Министарства здравља, наводи се да стручна грешка подразумева несавесно лечење, занемаривање професионалних дужности у пружању здравствене заштите, непридржавање или непознавање утврђених правила или професионалних вештина, које доводе до нарушавања или погоршања здравља, повреде, губитка или оштећења здравља пацијента. Стручна грешка се утврђује у дисциплинском поступку пред надлежним органом Коморе, у поступку редовне или ванредне провере квалитета стручног рада здравствених радника. Осим тога, пацијент или члан породице могу покренути кривични поступак у оквиру кога ће се путем вештачења на несумњив начин установити да ли лекар одговоран за кривично дело несавесног лечења. Тек на основу правоснажне пресуде лекар се оглашава кривим за дело које му је стављено на терет и кажњава у складу са законом, наводе у Министарству здравља.

----------------------------------------------

Ризични први сати живота

– Већина беба се роди здрава и одлази у свој дом. Међутим, мали проценат деце тешко преживљава прелазни период од изласка из мајчиног стомака, где плива у плодовој води до прилагођавања спољном свету. Медицина ова обољења назива „болестима прелазног периода”, које се најчешће манифестују на плућима и срцу. Оне могу да буду фаталне и најчешће се дешавају у првим сатима, непосредно после порођаја – објашњава педијатар и директор Универзитетске дечје клинике, професорка др Ида Јовановић. 

Докторка Јовановић појашњава да се понекад догоди да у прва 24 сата после порођаја, дете које је потпуно здраво почиње тешко да дише, има бројне проблеме и развија се спирала догађаја који могу да заврше фаталним исходом.

Оливера Поповић