Грађани Србије који у кућној библиотеци имају старе, ретке књиге, списе, рукописе или штиво које би могло да има статус категорисаног културног добра, али и она дела која брижљиво чувају као наслеђе својих предака, никако не би смели да их изнесу ван граница земље ако пре тога нису консултовали стручњаке Народне библиотеке Србије (НБС). На основу процене ове централне установе чији је задатак, између осталог, и заштита културног блага у домену покретних добара, власник макар и једне старе или ретке библиотечке грађе је у обавези да пре поласка на пут донесе списак дела која потом подлежу стручној процени. Ако тим НБС оцени да је реч о категорисаном културном добру или оном које ужива претходну заштиту, власник може да добиједозволу за његово изношење из Србије, али постоје одређена правила која морају да се поштују.

Власници ретких или старих књига, као што је рецимо Рајићева „Историја” које има у више примерака у земљи, од Министарства културе, информисања и информационог друштва добијају условну дозволу за изношење у иностранство, али пре тога такво штиво мора да се дигитализује и заведе у базу података. Бележимо име власника, његово културно добро, место и земљу где путује и временски период у којем ће бити одсутан – објашњава Оливера Стефановић, начелница Одељења посебних фондова у Народној библиотеци Србије.

То ипак не значи да сваки грађанин који полази на годишњи одмор, службено путовање, или сели кућну библиотеку у неку другу земљу, треба да се јави НБС.

– Не треба тражити дозволу од НБС за књиге из 20. века, мада неке ретке публикације, као што су дела из ратних година минулог века (1914–1918, 1941–1945), могу да имају својства културног добра од изузетног или великог значаја. Наш задатак је да проценимо дали она имајустатус категорисаног културног добра које по важећем закону не може да се изнесе из земље – истиче Стефановићева.

Када круг процењивања буде завршен, процедура за добијање дозволе је сасвим једноставна, јер да би власник дела могао да га изнесе из земље претходно треба да издвоји 750 динара за републичку административну таксу и 580 динара колико стаје надокнада НБС за издавање дозволе.

– Онај ко не поседује дозволу ризикује да буде враћен са границе. Дела која имају нашу дозволу за прелазак царине „одлазе” на пут без икаквих проблема – прецизира начелница Одељења посебних фондова.

У Управи царина потврђују да су прописи јасни и да је Уредбом о привременом извозу и увозу робе дата могућност да домаћи и страни држављани са пребивалиштем у Србији могу при одласку у иностранство, сем предмета личног пртљага, привремено изнети и предмете који су им потребни за време боравка у иностранству.

– Књиге, такође, спадају у тај пропис – истичу у Управи царина.

На врата НБС тек понеко закуца да би затражио дозволу за изношење књига. Савеснији грађани долазе да се распитају о вредности дела које чувају у својој библиотеци, интересује их да ли смеју да се усуде да крену на пут без дозволе, али се дешава и да власници старих и ретких књига већ знају шта поседују па редовно долазе по дозволе.

– У просеку четири пута месечно долазе нам суграђани да преузму решења, али се и распитају шта им је потребно од документације у случајевима селидбе или одласка на службени пут – истиче Оливера Стефановић.

У овој установи успостављен је систем заштите старе и ретке библиотечке грађе, а у базу података уноси се сваки наслов проглашен културним добром. Књиге су категорисане на културна добра од изузетног и великог значаја.

– У систем заштите комплетне библиотечке грађе не улазе само старе и ретке књиге, већ и фотографије, графике, карте, рукописи – објашњава Стефановићева.

Прва листа старих и ретких књига усвојена је у Скупштини Републике Србије 1979, па 1990, 2000. и на крају 2010. године. У њима за сада има око 3.000 наслова.