Годишњи извештај заштитника грађана за 2010. годину јуче се нашао на дневном реду Народне скупштине. Реакције посланика су углавном биле позитивне, па не би зачудило ако би на данашњем изјашњавању посланика рад омбудсмана Саше Јанковића подржали и представници опозиције, који иначе редовно бојкотују гласања.

По свему судећи, неће бити препрека да Скупштина усвоји закључак свог Одбора за правосуђе и управу, који оцењује да је заштитник грађана „извештајем за 2010. целовито представио стање људских и мањинских права у Србији и квалитет остваривања права грађана пред државним органима, указујући на потребне промене у раду јавног сектора”.

Такође, Народна скупштина констатује да је дужност свих државних органа и носилаца јавних овлашћења „да, у вршењу својих надлежности, поштују препоруке заштитника грађана у циљу остваривања и заштите људских и мањинских права и слобода, као и да поступају у складу са начелима добре управе”. Поред тога, Скупштина ће „пратити рад извршних органа и носилаца јавних овлашћења са становишта поштовања препорука заштитника грађана садржаних у поднетом извештају и, у складу са својим надлежностима, доприносити остваривању и заштити људских и мањинских права и слобода”, наводи се у предлогу закључака о којима ће се данас посланици изјашњавати.

Посланик ДС Срђан Миковић, међутим, упућује низ примедби на састављање извештаја, додајући, ипак, да је он у целини добар и квалитетан.

– Предлог закључака Одбора за правосуђе јесте прихватљив за ДС, али сматрам да извештај од 150 страна треба да је прегледнији. Дешавало се да у извештају лични став, или лични однос заштитника грађана, буде истакнут у први план. Такође, нарочито код доношења препорука, треба пазити и на заштиту независности других независних институција у држави. Опасно је ако уђемо у арбитрирање о томе која поједина независна институције може да даје оцену друге независне институције – каже Миковић за „Политику”.

Говорећи о препорукама омбудсмана, Миковић каже да их ДС начелно прихвата.

– Радићемо на њиховом остваривању. Задовољни смо што је заштитник грађана сада у ситуацији да наступа пуним капацитетом, што су обезбеђени материјални и сви други услови да заштитник грађана може успешно да ради, и без обзира на то што је више од половине притужби грађана било неосновано, сматрамо да је корисно да постоји и успешно ради таква институција – каже Миковић.

Дејан Мировић, посланик СРС-а, оцењује за наш лист да постоји добра намера у извештају, али се „види да је ограничен понашањем власти Републике Србије и представником ЕУ у Србији”.

– Конкретан пример за то је понашање директора РЗЗО Александра Вуксановића који је укинуо финансирање Института за патологију говора у Београду и тако директно угрозио здравље 200 деце са посебним потребама. Иако му је омбудсман послао захтев за заштиту права деце, он га је фактички игнорисао и пребацио проблем на Институт „Батут”. Ако омбудсман није могао да заштити 200 деце од једног бахатог функционера, онда је његова улога у друштву безначајна. Свакако би требало да се прошире капацитети заштитника грађана и да му се да већа контролна функција над извршним органима власти и, наравно, да се не игноришу његове препоруке од стране извршне власти и скупштинске већине – додаје Мировић.

Донка Бановић (ДСС) објашњава нам да је важно за Скупштину да је први пут у пленарном заседању разматрала извештај заштитника грађана, који је, како каже, добар јер обухвата и људска и мањинска, као и економска и социјална права.

– Могло би се рећи да је тај извештај добар скенер стања у друштву данас. Највећи број притужби се односио на кршење економских и социјалних права грађана, они осећају да су им та права највише угрожена, да је највећа претња њиховим правима сиромаштво. Рецимо, и у овом и у свим претходним извештајима људи се жале на кршење радног законодавства. Извештај садржи један велики део о кршењу читаве лепезе права детета, па је потребно да Скупштина донесе закон о правима детета. Омбудсман се тим поводом обраћао и министарствима и јавности, тражећи да се тај закон усвоји, али резултата није било. Зато је заштитник грађана на себе преузео иницијативу да напише предлог тог закона, који ће бити усвојен до краја године – наводи Донка Бановић.

Бојан Билбија