politika
За суботу 20. март 2010.
Најстарији дневни лист на Балкану.
Први број изашао 25. јануара 1904.
Оснивач Владислав Рибникар.
 

Једна сестра на 30 тешких болесника

У болницама сестре постају инвалиди, раде у тешким условима јер их нема довољно, док у домовима здравља постоји вишак овог кадра
Болница „Свети Сава”: неопходна непрестана брига о непокретним пацијентима (Фото З. Анастасијевић)

Када у седам ујутру преузме смену медицинска сестра у Специјалној болници за цереброваскуларне болести „Свети Сава” Милијана Митић „задужи” од четири од осам пацијената са шлогом. У наредних сат и 15 минута, ове потпуно непокретне болеснике она мора да умије, очешља, да им терапију у таблетама, нахрани, понављајући пред сваки залогај „Молим вас, отворите уста”, јер ови тешки болесници не могу самостално да једу… Пресвлачење, мењање постељине, замена и, по потреби, испирање уринарних катетера, промена пелена – све мора да се заврши пре визите. После визите, следи још тежи посао, јер захтева чисту физичку снагу. Непокретни пацијенти се, због дијагностичких процедура, превозе на рендген, магнетну резонанцу, а болничара и помоћног особља, па чак ни младића који су цивилно служили војни рок у болницама, више нема.

Како стиже и одакле јој снага, питамо сестру Милијану Матић (47), која у болници „Свети Сава” ради већ 28 година?

– Као на ролерима. Боли ме кичма, десна рука… Много је сестара инвалида, али не идемо на боловање. Знамо – нема нас довољно. Још је теже у ноћној смени када на интензивној нези једна сестра брине о 18 потпуно непокретних болесника – одговара Милијана Митић.

За овај посао плата коју прими Милијана Матић је 30.000 динара. Ноћна дежурства јој се плаћају по 195 динара, па се са просечних седам дежурања, примању дода мање од 1.500 динара.

Када преузме поподневну или ноћну смену виша медицинска сестра Драгица Дашић, са одељења геријатрије Клиничко-болничког центра „Звездара”, зна да је „сама на 30 пацијената”. Каже како једноставно физички не може да стигне на свачији позив… Дашићева, која је и генерални секретар Синдиката медицинских сестара и техничара Србије, тврди да само у овој установи недостаје 300 медицинских сестара.

Од надлежних, међутим, не стиже дуго чекано обећање да ће се у овој области стање поправити, јер нема најава да ће се надлежни са представницима здравства ускоро потписати Колективни уговор. Раније је, између осталог, договорено да се плаћа сменски рад, дежурство викендом, као и да се преиспита одлука о смањењу броја запослених у здравству.

Управо су ово били главни захтеви чије је испуњење недавно затражио Синдикат медицинских сестара и техничара Србије, који има више од 35.000 чланова. Председник синдиката Драган Бисенић затражио је потписивање колективног уговора и преиспитивање одлука о смањењу броја запослених у здравству. Он је подсетио да по нормативима Европске уније на 100.000 становника треба да буде 751 медицинска сестра, а да у Србији на 100.000 грађана има око 530 медицинских сестара.

Невоља, ипак, није само у томе што медицинских сестара нема довољно већ је проблем и што су „неравномерно распоређене”: у многим домовима здравља у Београду их има вишка, али у Ургентном центру у сваком часу недостаје 30 сестара и конкурс је стално отворен, али интересената нема.

– Наш циљ је да растеретимо „болничку” сестру, која је уморна, која је инвалид и која је преоптерећена. Нико не треба да остане без посла, али ако знамо да негде има вишка запослених залажемо се за прерасподелу, а не за одлазак уз отпремнину. Не може неко да нема ни за хлеб, а други да бира где ће да ради. Распон плата медицинске сестре са средњом школом креће се од 26.000 до 30.000 динара, а сестре у болници од 30.000 до 35.000 динара, а у то је укључен и топли оброк и регрес и све остало. На најтежим радним местима, у интензивним негама, операционим салама или на одељењима психијатрије залажемо се да остане скраћено радно време од шест сати дневно, јер је то изузетно напоран посао – наводи Драгица Дашић.

Наша саговорница каже да млађе сестре одлазе у иностранство и лако налазе посао, али сматра да је велика штета школовати кадар за болнице у Италији, Словенији, Либији…

– Остају „истрошене” сестре, инвалиди рада…Проблеми сестринства морају заиста системски да се решавају. У свету је уобичајено да се после неколико година проведених на најтежим одељењима сестре замењују млађим. У том смислу треба тражити решења у оквиру прерасподеле постојећег кадра – објашњава Драгица Дашић.

На питања да ли ће у Колективном уговору бити потписане договорене одредбе о плаћеним дежурствима недељом, као и да ли се планира смањење броја медицинских сестара и њихова прерасподела, које смо упутили Министарству здравља, писмено нам је одговорено да је поступак усаглашавања текста Посебног колективног уговора за здравство са надлежним органима у току.

Такође је наглашено да су у тексту овог уговора, који је сачињен на основу преговора Министарства здравља и репрезентативних синдиката, предвиђене одредбе које регулишу право на додатак у складу са законом. Међутим, медицинске сестре су нам одмах појасниле да овакав одговор није прецизан и да се на терену и даље неће наплаћивати ни дежурства недељом, ни сменски рад.

Добра вест је да из Министарства здравља поручују да у овој години неће бити отпуштања, односно смањења броја медицинских сестара и техничара.


Оливера Поповић
[објављено: 29/01/2010]
stampanje  posalji prijatelju



Повезани текстови