Израз „пао матуру“, употребљен у једном тексту у „Политици” пре два дана, изазвао је полемику у коју су се укључили читаоци, језички стручњаци, преводиоци, драматурзи, архитекте, који су се јављали нашој редакцији. Многи су тврдили да је овако употребљен израз неправилан и да је исправно рећи „пао на матури“. Једно од објашњења било је да глагол пасти није прелазан, односно да нема директни објекат, због чега се мора написати „пао на матури“. Професор Вељко Брборић, са Филолошког факултета у Београду, каже, међутим, да су оба израза дозвољена. Са њим се сложио и лингвиста Владо Ђукановић.

– И једно и друго су колоквијалне, разговорне форме, али не у смислу недопуштене, него у смислу колоквијалног стандарда. Просто се тако каже, једноставније је и лакше него: није положио матурски испит. Ту је исти проблем као и са „пао на испиту или пао испит”. Ја бих увек рекао пао на матури и пао на испиту, али врло добро знам да се користи и овај други израз и не знам како бих вам објаснио да је једно погрешно – каже Ђукановић.

Он додаје да се глагол пасти употребљава и са директним објектом, у изразу „пао је град“, на пример, али и у пренесеном значењу – пао је годину.

– Новинари би више требало да мисле о томе да им мисао буде јасна, будући да у штампаним медијима често проналазим несувисле реченице. С друге стране, људи нису способни да напишу простопроширену реченицу, и то су велики проблеми српског језика, а не ово што је „Политика” објавила – наглашава Ђукановић.

Било би вредно пажње додати да су у тексту о броју ученика који су пали матуру (пали на матури, или нису положили стручни матурски испит) представљени забрињавајући подаци о постигнућу и знању ученика на крају средње стручне школе – у неким огледним одељењима само два ученика од њих 17 успешно су решили тестове. Израз „пао матуру“, међутим, привукао је много више пажње јавности него алармантни податак о (не)знању ђака.