„Izvucite nas brzo” i „Izljubi decu” samo su neke od poruka koje 33 čileanska rudara, zarobljena na dubini od oko 700 metara ispod površine, šalju porodicama. U mračnom skrovištu, na temperaturi od 32 do 35 stepeni Celzijusa, duboko ispod površine zemlje, rudari će, prema procenama geologa, provesti još najmanje 120 dana jer spasilačke ekipe uspevaju da prokopaju bušilicom svega 20 metara zemlje dnevno.

Da podsetimo, drama rudara počela je 5. avgusta, kada se dogodila nesreća u rudniku zlata i bakra u pustinji Atakami na severu Čilea, kada su se urušili podzemni hodnici i radnici praktično ostali – živi zakopani. Prvih 17 dana od nesreće bili su u potpunoj izolaciji, a tada su spasilačke ekipe uspele da, uz pomoć cevi, stupe u kontakt s njima. Prva poruka stigla je od najstarijeg rudara Marija Gomeza (63) i bila je kratka: „Dobro smo, sva trideset trojica”. Na video-snimku koji je zatim obišao svet, mogli su se videti iscrpljeni, ali nasmejani ljudi spremni da se bore za opstanak. Voda i hrana im se dostavlja putem istih cevi, s porodicama su u vezi zahvaljujući telefonima, a lekar, psiholog i nutricionista američke svemirske agencije NASA savetuju ih kako da se izbore s psihičkim krizama i zdravstvenim tegobama.

– Boravak 33 osobe u ograničenom prostoru na velikoj dubini s neodgovarajućim sastavom vazduha predstavlja potencijalnu opasnost od pojave zaraznih bolesti. U takvim nepovoljnim uslovima, patogeni i uslovno patogeni mikroorganizmi mogu da uzrokuju oboljenja s težom kliničkom slikom i mogućim komplikacijama – kaže dr Bojana Grgić, epidemiolog Centra za prevenciju zaraznih bolesti Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut”,odgovarajući na pitanje kako teški uslovi u kojima se nalaze rudari utiču na njihovo fizičko i mentalno zdravlje..

Naša sagovornica ističe da je realno očekivati nastanak crevnih zaraznih bolesti, koje se prenose prljavim rukama, zbog nemogućnosti adekvatnog odlaganja otpadnih materija i održavanja odgovarajućeg nivoa lične higijene.

– Respiratorne zarazne bolesti se prenose kapljičnim putem, a osnovna opšta mera prevencije je, pored lične higijene, provetravanje prostorija, što je u datim uslovima neizvodljivo. U slučaju pojave respiratornih oboljenja, vrlo je verovatno da će tok bolesti biti teži i praćen komplikacijama donjih respiratornih puteva (bronhitis i upala pluća) – objasnila je dr Grgić.

Prema rečima prim. dr Branka Sbutege, naučnog saradnika Instituta za ortopedsko-hirurške bolesti „Banjica”, psiha i morfologija su povezani, a samim tim rudari mogu da imaju ozbiljne posledice po zdravlje.

– Smanjeno kretanje može da dovede do atrofije tkiva, odnosno mišića, ali i kostiju. A velika je šansa i za dobijanje osteoporoze. Pretpostavljam da im i ishrana predstavlja problem jer nedostatak određenih materija može da šteti organizmu – istakao je dr Sbutega.

Dr Zoran Grbović, načelnik Službe za zdravstvenu zaštitu radnika Doma zdravlja „Dr Milutin Ivković” u Beogradu, naglašava da je veoma dobro za njihovo zdravstveno stanje što mogu da komuniciraju sa najbližima, iako, s druge strane, stalno žive u strahu da li će biti spaseni.

– Ljudski organizam u takvim uslovima može da izdrži neko vreme. U celoj situaciji, rudari su jedan drugom podrška, važno je da se bodre međusobno – dodao je dr Grbović.

Sličnog je mišljenja i dr Verica Todorović, specijalista medicine rada iz Doma zdravlja „Dr Ristić”. Ona smatra da dug boravak na takvoj dubini može da ugrozi kardiovaskularni i respiratorni sistem rudara. Zavisno od uslova u kojima borave, može se očekivati da kod nekih dođe do akutnog stresa, stomačnih tegoba i probavnih smetnji.

– Ako ne budu imali dovoljno kiseonika, to može da utiče na loše funkcionisanje nervnog sistema – naglasila je dr Todorović.

Dr Zoran Đurić, psihijatar i psihoterapeut iz Instituta za neuropsihijatrijske bolesti „Dr Laza Lazarević”, ističe da je više zabrinut za fizičko nego za duševno zdravlje rudara.

– Rizičnim zanimanjima, kao što su rad pod zemljom, u vazduhu ili pod vodom, mogu da se bave samo izuzetno zdrave i jake osobe. Treba imati na umu da osobe koje rade ekstremne i opasne poslove koji su „i na nebu, i na zemlji i pod zemljom” prolaze kroz specijalne psihofizičke treninge prilikom kojih se obavlja i stroga selekcija kandidata, tako da se u rudarsko okno, svemirsku kapsulu i podmornicu smeštaju samo najjači, najzdraviji i najizdržljiviji. Rudari ne pate od „trivijalnih” mentalnih bolesti kao što je strah od zatvorenog prostora ili snažna fobija, jer su to dijagnoze s kojima se ne možete baviti ovom vrstom zanimanja. Oni su trenirani za mentalno i fizičko preživljavanje u ekstremnim situacijama i ako se tome doda njihova ekstremna želja za životom i nagon za preživljavanjem, mislim da ne treba previše brinuti o njihovom duševnom zdravlju – ističe naš sagovornik.

Po rečima dr Đurića, sasvim drugačija i za mentalno zdravlje opasnija bila bi situacija da je samo jedan rudar zatrpan u jami. Onda bismo s pravom strepeli za njegovo duševno zdravlje jer u samoći i socijalnoj izolaciji raste opasnost od nastanka senzornih halucinacija i mentalnih poremećaja, zaključuje naš sagovornik.

Katarina Đorđević – Danijela Davidov-Kesar