Društvo
Jovanka Broz: Snalazim se kako umem i moram
Udovica Josipa Broza Tita prvi put za novine govori o tome zašto više ne odlazi na njegov grob, o svom položaju i o tome kako od 1980. živi bez osnovnih građanskih prava
EKSKLUZIVNO
Jovanka Broz, udovica bivšeg predsednika SFRJ, poslednjih nedelja je ponovo predmet medijske pažnje. Posete dvojice ministara Vlade Srbije u kući u kojoj živi od Titove smrti, Rasima Ljajića i Ivice Dačića, opet su skrenule pažnju javnosti na, u najmanju ruku, čudan položaj nekadašnje prve dame iz vremena kada je Jugoslavija bila velika i poštovana zemlja.
Ministri Ljajić i Dačić su posle ovih poseta izjavili da će učiniti ono što je u njihovoj nadležnosti da se njena situacija poboljša. To je bio i povod da se o njoj iznova piše uz obilje spekulacija i senzacionalističkih detalja koji njen slučaj prate već gotovo tri decenije.
Sama Jovanka Broz za sve ovo vreme nije se nijednom oglasila u javnosti. Iako su joj se obraćali novinari iz nekih najuglednijih redakcija sveta, uljudno je odbijala da govori o sebi, mada je od honorara koji su joj za to nuđeni mogla pristojno da živi.
Za „Politiku” je, međutim, prošle nedelje pristala da, prvi put, odgovori na nekoliko novinarskih pitanja.
– Ne idem, jer ne želim da me tamo, ispred Kuće cveća, dočekuje Ognjen Grković, nekadašnji sekretar generala Nikole Ljubičića koji mi je odmah posle Titove smrti tražio da potpišem papir na kome piše da sve ostavljam državi, što sam ja odbila. Rekla sam da to niti mogu niti hoću, jer moram od nečega živeti, a on mi je preneo Ljubičićevu poruku da ćutim i budem srećna što su me ostavili živu?! Ne želim da se sa osmehom, kao da ništa nije bilo, slikam za novine i sa Maricom Trljin i Rankom Bugarčićem koji su kasnije učestvovali u toj prljavoj raboti.
Kako ih nije sram da me pogledaju u oči? Da tim slikama u novinama javno operu svoj obraz. Godinama sam pisala protestna pisma, molila da me ti ljudi ne dočekuju, ali uzalud. Eto, zašto me nema na grobu svog supruga – rezignirano i ogorčeno prvi put objašnjava Jovanka Broz.
Da li su to jedini razlozi za nedolazak?
– Već godinama nemam kola kojima bih mogla da dođem na grob. Doduše, ona koja su mi pre dosta godina povremeno bila na usluzi jesu bila stara, ali je neobično da su na popravci već nekoliko godina. A ako bih zamolila nekog rođaka da me odveze, morala bih to da prijavim i da tražim dozvolu...
Sećamo se, vaš buket na suprugovom grobu se uvek izdvajao?
– Da, ali ne zadugo, jer su ga pokrivali ostalim cvećem, nabacivali na njega bukete ostalih posetilaca, tako da su oni koji su bili zaduženi za protokol najmanje brinuli o njemu.
Ovih dana se ponovo podseća da ste lišeni osnovnih građanskih prava?
– Odmah posle Titove smrti izbacili su me kao kofer iz Užičke 15, u spavaćici, bez ičega, bez prava da uzmem bar neku našu zajedničku fotografiju, neko pismo, knjigu, odeću, i bez moje volje „strpali” u kuću, rekoše privremeno, u kojoj živim gotovo tri decenije. S jedne strane, za javnost je bio priređen veličanstven pogreb na koji su došli skoro svi državnici sveta da tom velikom čoveku odaju poštu, a s druge, imate ljude koji su sa mojim mužem poslednjih godina njegovog života radili šta su hteli, takođe i sa mnom, i na kraju me pokrali. Imate takve kao što je spomenuti Grković, koji je nagrađen činom, valjda za nedela koja je počinio prema meni.
Ni do danas niste dobili rešenje o penziji?
– Da ne mogu da dobijem Titovu penziju, jer nemam dokumenta, a i zato što Tito „nije imao platu”, saopštio mi je u prisustvu nekih nazovipravnika, 12. jula 1982. Fadilj Hodža. Nikada nisam dobila bilo kakvo rešenje o penziji. Tačno je da dobijam neku apanažu, ali koju i od koga nikada nisam saznala. Gospodin Ljajić je prvi političar koji se zainteresovao za moj slučaj. A kao supruga predsednika zemlje, ali i kao borac, kao potpukovnik i nosilac Spomenice imam pravo, kao i svaki građanin, na penziju i imam pravo na adekvatan smeštaj, a ne privremeni, odakle uvek neko može da me izbaci kad hoće.
Srećom, služilo me je zdravlje, pa sam sama mogla da vodim računa o sebi, kao i da živim iz inata. Snalazim se kako umem i moram.
Nadate li se da bi uskoro moglo da bude drugačije?
– I sad će pljuvati po meni da bi sebe zaštitili i prikrili svoje prljave tragove i nedela. Već godinama se ovde vodi strašna kampanja protiv Tita, godinama se raspiruju strasti, umesto da se smiruju...
Nada Torlak
Poslednji komentari
Na vaše pitanje: Koga Vi to postujetete i zasto - ako se i danas klanjate tom istom Bogu onda tako i nastavite.
Odgovor je: Poštijem više Tita samo komparativno Slobe Alije i Tuđmana (njih troje ne mogu da odvojim, nekako mi idu u kompletu) Tita zato što za vreme njegove vladavine ljudi, nisu znali da postoji MMF, Londonski ili Pariski Klub, nije bilo interneta a samim tim i protok infornacija je bio sporiji. Ali ljudi su znali da od svojih plata mogu normalno da žive: da se leče, da jedu redovno, da školuju decu, da se normalno i pristojno oblače adekvatno obrazovanju i pozivu, da idu na godišnje odmore, (danas se takav život naziva luksuznim) Gde ste i kada bili poslednji put na odmoru?
Na Vaš komentar . Nije ni cudo sto Srbija propada. Politika je dala jedan komentar bas u vezi drugarice Broz gde neko rece "cini mi se po ovim komentarima da u vecini Srba cuci barem 85% komunizma" - kod Vas je to malo vise od 100% ocigledno - a mi kao narod ima da nestanemo usleda takvih zadribanda. Odgovor je: Zbog ovakvih kao što sam ja Srbija ne propada, niti bi ratovala niti bi se zamerila sa celim svetom. Nisam komunista ni 0,00001%
Sa „Jednom sam samo uzeo pušku kad mi je vrhovni komadant bio Maršal Tito, njemu sam se zakleo da ću položiti život na pragu moje otadžbine i nikad više, ali taj prag su pomerili izvitoperili, kao i sve pragove “ Hteo sam reći da sam tada kao osmnaestogodišnjak, (prvo, pionir i omladinac kao i svi moji vršnjaci toga doba) vaspitavan i slagan da je moja otadžbina Jugoslavija, pa sam se u skladu sa tim vaspitanjem i ponašao. A gde ste vi služili vojni rok?
Svako ima prava da kaže ono što misli, ali mora biti svestan da je njegovo mišljenje kruna njegovog obrazovnog, duhovnog i intelektnog stanja i da će ga upravo ono svrstati u jednu od dveju grupacija ljudi koji postoje. Svi koji su rekli svoje mišljenje svrstali su se u grupaciju u koju i pripadaju. Nadam sa da nam to pravo ne može niko oduzeti. Ni Vama ni meni
S poštovanjem
O Jovanki samo najbolje, kao i za Tita! (Nisam bio u Partiji). Ovo protiv Jovanke su "babske" price! A dobro da je sutnula ono ugojeno govno od Dolanca! Izrazavam se tako jer ta i takva gamad ne zasluzuje druge epitete!
Zato su i komplotirali protiv nje. Dobro je ona vidjela sta se pripremalo iza Titovih ledja!
Konacno je i Tito uvidio i rekao: Izmedju i mene Jovanke su privatna posla! Zar nije?
A sto se tice nacionalista (desnicarskih) ima i u Srba i nesto vise u Hrvata. Ali Beograd je ostao uvijek kozmopolitski grad i ostaje zauvijek "moj" glavni grad!