ЕКСКЛУЗИВНО
Јованка Броз, удовица бившег председника СФРЈ, последњих недеља је поново предмет медијске пажње. Посете двојице министара Владе Србије у кући у којој живи од Титове смрти, Расима Љајића и Ивице Дачића, опет су скренуле пажњу јавности на, у најмању руку, чудан положај некадашње прве даме из времена када је Југославија била велика и поштована земља.

Министри Љајић и Дачић су после ових посета изјавили да ће учинити оно што је у њиховој надлежности да се њена ситуација побољша. То је био и повод да се о њој изнова пише уз обиље спекулација и сензационалистичких детаља који њен случај прате већ готово три деценије.

Сама Јованка Броз за све ово време није се ниједном огласила у јавности. Иако су јој се обраћали новинари из неких најугледнијих редакција света, уљудно је одбијала да говори о себи, мада је од хонорара који су јој за то нуђени могла пристојно да живи.

За „Политику” је, међутим, прошле недеље пристала да, први пут, одговори на неколико новинарских питања.

На Титовом гробу: Јованка Броз у једној од ранијих посета Кући цвећа Фотодокументација „Политике”

– Не идем, јер не желим да ме тамо, испред Куће цвећа, дочекује Огњен Грковић, некадашњи секретар генерала Николе Љубичића који ми је одмах после Титове смрти тражио да потпишем папир на коме пише да све остављам држави, што сам ја одбила. Рекла сам да то нити могу нити хоћу, јер морам од нечега живети, а он ми је пренео Љубичићеву поруку да ћутим и будем срећна што су ме оставили живу?! Не желим да се са осмехом, као да ништа није било, сликам за новине и са Марицом Трљин и Ранком Бугарчићем који су касније учествовали у тој прљавој работи.

Како их није срам да ме погледају у очи? Да тим сликама у новинама јавно оперу свој образ. Годинама сам писала протестна писма, молила да ме ти људи не дочекују, али узалуд. Ето, зашто ме нема на гробу свог супруга – резигнирано и огорчено први пут објашњава Јованка Броз.

Да ли су то једини разлози за недолазак?

– Већ годинама немам кола којима бих могла да дођем на гроб. Додуше, она која су ми пре доста година повремено била на услузи јесу била стара, али је необично да су на поправци већ неколико година. А ако бих замолила неког рођака да ме одвезе, морала бих то да пријавим и да тражим дозволу...

Сећамо се, ваш букет на супруговом гробу се увек издвајао?

– Да, али не задуго, јер су га покривали осталим цвећем, набацивали на њега букете осталих посетилаца, тако да су они који су били задужени за протокол најмање бринули о њему.

Ових дана се поново подсећа да сте лишени основних грађанских права?

– Одмах после Титове смрти избацили су ме као кофер из Ужичке 15, у спаваћици, без ичега, без права да узмем бар неку нашу заједничку фотографију, неко писмо, књигу, одећу, и без моје воље „стрпали” у кућу, рекоше привремено, у којој живим готово три деценије. С једне стране, за јавност је био приређен величанствен погреб на који су дошли скоро сви државници света да том великом човеку одају пошту, а с друге, имате људе који су са мојим мужем последњих година његовог живота радили шта су хтели, такође и са мном, и на крају ме покрали. Имате такве као што је споменути Грковић, који је награђен чином, ваљда за недела која је починио према мени.

Ни до данас нисте добили решење о пензији?

– Да не могу да добијем Титову пензију, јер немам документа, а и зато што Тито „није имао плату”, саопштио ми је у присуству неких назовиправника, 12. јула 1982. Фадиљ Хоџа. Никада нисам добила било какво решење о пензији. Тачно је да добијам неку апанажу, али коју и од кога никада нисам сазнала. Господин Љајић је први политичар који се заинтересовао за мој случај. А као супруга председника земље, али и као борац, као потпуковник и носилац Споменице имам право, као и сваки грађанин, на пензију и имам право на адекватан смештај, а не привремени, одакле увек неко може да ме избаци кад хоће.

Срећом, служило ме је здравље, па сам сама могла да водим рачуна о себи, као и да живим из ината. Сналазим се како умем и морам.

Надате ли се да би ускоро могло да буде другачије?

– И сад ће пљувати по мени да би себе заштитили и прикрили своје прљаве трагове и недела. Већ годинама се овде води страшна кампања против Тита, годинама се распирују страсти, уместо да се смирују...

Нада Торлак