Vest da će Jovanka Broz, udovica Josipa Broza Tita, nekadašnjeg predsednika jugoslovenske države i partije, po najhitnijoj proceduri dobiti pasoš, ponovo je aktuelizovala temu koja već tri decenije zaokuplja pažnju domaće, ali i strane javnosti. To obećanje bivšoj prvoj dami Jugoslavije dao je Ivica Dačić, ministar unutrašnjih poslova i prvi potpredsednik Vlade Republike Srbije, uz najavu da će se državni organi angažovati oko poboljšanja njenih uslova života.

Podsetimo, već tri decenije Jovanka Budisavljević, udata Broz, živi izolovano od ostalog sveta, odnosno nalazi se u kućnom pritvoru pod budnim okom državnih službi bezbednosti. Da li oni čuvaju nju od spoljnog sveta ili se pak pribojavaju da spoljni svet ne dobije od nje neku mnogo važnu informaciju ili rukopis – tajna je koja se teško može otkriti.

Suve činjenice iz njene biografije posle smrti supruga Josipa jesu: uklonjena je iz rezidencije u Užičkoj 15 i preseljena, posle mnogih peripetija, u vilu predratnog trgovca Petrovića, u tadašnjem Bulevaru oktobarske revolucije 75. Tu kuću od 650 kvadrata dodelili su joj nadležni iz saveznih organa. Iz vile u Užičkoj, kako je napisala u pismu funkcioneru Borisavu Krajini u decembru 1985, odnela je lične stvari, ponešto od pokućstva, ali joj nije bilo dozvoljeno da odnese lični nakit – poklone koje je dobijala od, recimo, etiopskog cara Hajla Selasija ili iranskog šaha Reze Pahlavija. Bile su tu ogrlice, narukvice, dijademe, grivne... Zbog toga je presavila tabak i tužila državu SFRJ, taksativno nabrajajući šta je sve ostalo u staroj rezidenciji. Gojko Prodanić, tadašnji zamenik saveznog sekretara za pravosuđe, kao član komisije koja je popisivala imovinu u Užičkoj 15 u julu 1980. godine, potvrdio je navode Jovanke Broz kao tačne i precizne. Taj sudski predmet je posle 25 godina suđenja, kako je svojevremeno rečeno u Četvrtom opštinskom sudu u Beogradu, jednostavno nestao iz sudskih odaja. Tako je, zvanično, do danas.

Posle Titove smrti Predsedništvo SFRJ udovici Jovanki, majoru JNA, dodelilo je mesečnu apanažu u visini primanja članova kolektivnog šefa države. To, doduše, nije bila zakonom određena penzija, ali su primanja bila redovna. U novom domu, u pomenutom bulevaru, Jovanka Broz je imala i ima kućnu poslugu – sobaricu, kuvaricu i vozača, doduše iz Službe državne bezbednosti. Tu je bio, iza visokih zidina i policajac u uniformi kao obezbeđenje.

Prema rečima Borislava Jovića, pretposlednjeg šefa države SFRJ, za sve što je snašlo Jovanku Broz kriva je ona sama. Jović je mišljenja da je ona izabrala samoizolaciju, da se ne pojavljuje nigde, da odbija pomoć koja joj je nuđena, da nije ništa tražila i da joj niko ništa nije nudio. Gotovo istovetno odgovorio je svojevremeno na novinarsko pitanje zašto Jovanka Broz nema pasoš i zašto je u kućnom pritvoru i dr Vojislav Koštunica, bivši predsednik Savezne Republike Jugoslavije. Na isto novinarsko pitanje, u pisanoj formi, postavljano još u vreme Predsedništva SFRJ, sredinom osamdesetih godina, odgovor je, takođe, u pisanoj formi glasio da su za lična dokumenta nadležni opštinski organi uprave. Ovi su opet upućivali na gradske nadležne, gradski na republičke, republički na savezne i tako, beskrajno, u krug.

Na kraju ostaju otvorena pitanja: ko plaća ljude koji opslužuju i obezbeđuju Jovanku Broz? Po čijem se to tajnom nalogu radi kada za njega ne znaju ni šefovi država? Da li će uz, nadajmo se skorije uručenje pasoša, stići i detaljno obrazloženje ko je taj koji Titovu udovicu tri decenije nije udostojio osnovnih građanskih isprava: lične karte, pasoša, zdravstvene knjižice?

Višegodišnje čaršijske spekulacije da je Tito bio vlasnik dela akcija (30 odsto) bečkog hotela „Imperijal”, da je Jovanki, i samo njoj, ostavio u Švajcarskoj poveću svotu novca zasad zvanično niko nije proveravao. Da li je to mogući razlog što ona nije mogla da dobije pasoš ili je opet nešto drugo posredi, nezahvalno je reći i još nezahvalnije baviti se insinuacijama.

Dragan Vlahović