Jovanka i Josip Broz u društvu Aristotela Onasisa i Vinstona Čerčila na jahti „Kristina” 1960. godine (Foto Dragutin Grbić)

Posle smrti Josipa Broza Tita, kako je zvanično objavljeno 4. maja 1980. godine, u kuću u Užičkoj 15 dolazile su komisije koje su najpre sačinile popis stvari, a potom, shodno odlukama Predsedništva SFRJ, Titovoj supruzi Jovanki Broz određivale šta ona može da iznese iz te kuće, šta joj pripada, a šta joj nije dozvoljeno da nasledi. U jučerašnjoj „Politici” objavili smo šta je ona od stvari preselila u novo mesto boravka u Bulevaru kneza Aleksandra Karađorđevića broj 75, a šta udovici Josipa Broza nije bilo dozvoljeno da preuzme, na šta je, po tadašnjem zakonu, imala pravo. O tome je ona na četiri strane napisala predlog ili zahtev šta po njenom mišljenju čini zaostavštinu o kojoj treba da raspravlja sud. U njenom zahtevu, između ostalog, piše:

„Zahtevam da se u predmete zaostavštine Josipa Broza Tita unesu ne samo lični i odevni predmeti moga muža Josipa Broza Tita, nego i gro inventara Užičke 15, uključujući i sadržaj vinskog podruma u toj kući, zatim inventar Bilijara, Šumske kuće, velikog muzeja „Matija Gubec” i malog muzeja. Ta kuća u Užičkoj 15 nikad nije bila „Rezidencija Predsednika Republike” nego se smatrala za „Titov dom”. Zvanična rezidencija bio je i ostao Beli dvor.

1. U toj kući (Užička 15) sem nešto nameštaja, nekoliko velikih tepiha i nekoliko slika, sve ostalo je bilo naše vlasništvo. 2. Veoma bogata i vredna biblioteka, uključujući i neke retke i vredne bibliografske primerke. 3. Veoma vredna i velika kolekcija slika koje su mahom raspoređivane po celoj kući, Kući cveća, Bilijaru, a ostatak je bio deponovan u velikom muzeju „Matija Gubec”. 4. Nekoliko velikih i vrednih goblena razmeštenih po kući. Jedan od tih goblena nalazi se u Starom dvoru. 5. U muzeju „Matija Gubec” ostalo je par velikih vrednih paravana ručne izrade, ukrašenih slonovom kosti i poludragim kamenjem. 6. Tito je za svog života dobio više od 100, što naših što stranih ordena. Po zakonu oni pripadaju porodici. 7. U biblioteci je ostala vredna kolekcija Titovih i mojih maraka. 8. U velikom muzeju „Matija Gubec” ostala je kolekcija Titovog oružja: lovačkih pušaka, pištolja, mačeva, sablji. Među tim puškama nalazilo se i nekoliko mojih lovačkih pušaka.

9. U kući je ostalo puno Titovih ličnih predmeta velike vrednosti, kao što su: satovi, prstenovi, dugmad za manžetne, upaljači, tabakere, kutije za cigarete, igle za kravate i drugo.

10. Svi Titovi i moji pokloni koje smo dobijali od stranih državnika, bilo prilikom naših brojnih poseta inostranstvu ili njihovih poseta našoj zemlji. Najveći deo tih poklona mi smo primili pre izlaska Zakona o zabrani primanja poklona, a po tom zakonu Tito je bio izuzet. (Potom sledi citiranje zakona – prim. aut.).

11. Pokloni koje smo primali putujući po našoj zemlji, od raznih kolektiva i pojedinaca. 12. Titovi brojni rođendanski pokloni. 13. Nova kuća u Dobanovcima – poklon Srbije. 14. Konji i kočije sa ugraviranom posvetom – Titov rođendanski poklon iz Đakova. 15. U garažama kod dvora ostala su petora kola, a u garaži na Brionima još dvoja i to: a) jedan „rols-rojs” – poklon Slovenije; b) jedan beli „kadilak” – poklon Hrvatske; v) jedan tamnozeleni „kadilak” – poklon naših iseljenika iz SAD. (Ostao je u garaži na Brionima. Tito ga je godinama sam vozio); g) jedan svetloplavi „linkoln” – poklon naših iseljenika iz Kanade. (Ostao u garaži na Brionima. Tito se u njemu godinama vozio, sačekivao i ispraćao visoke goste); d) dvoja kola marke „zastava” i to jedan „fića” i jedan „karavan” za lov – poklon fabrike „Zastava” iz Kragujevca...“ Pominju se tu i brojne slike, tepisi, vinogradi u Kumrovcu, Samoboru, konji i dve kočije na Brionima, vinograd i voćnjak na Vangi... Taksativno, do rednog broja 38, uz napomenu da je u trenutku smrti Josip Broz Tito raspolagao sa 600 starih miliona na knjižici kod Beogradske banke. Taj novac još nije podeljen, a predloženo je da se ta suma podeli članovima njegove porodice na tri jednaka dela.

Dakle, navedene vrednosti udovica Jovanka Broz je tražila da se uvedu u ostavinsku raspravu. Osim toga, u podnesku sudu, jer je u međuvremenu stvar stigla do suda, 25. septembra 1984. Jovanka Broz je priložila spisak nakita koji je kao poklon dobila od Tita ili je sama kupila, za venčanje, rođendane, od prijatelja domaćih i stranih, ustanova, radnji, bolnica, brodogradilišta...

Na tom spisku pobrojano je ukupno osam zlatnih satova, 19 zlatnih lančića i privezaka, 12 zlatnih pojaseva, kopči, broševa i dugmadi, 37 zlatnih ogrlica, 36 zlatnih i platinastih narukvica, 10 ženskih prstenova, 26 broševa i još 34 predmeta velike vrednosti .

Sudskim putem Jovanka Broz nije dobila ništa od pobrojanih vrednosti. Šta se sa svim tim stvarima dogodilo, teško da danas neko može da objasni. Predsedništvo SFRJ je tada, rukovodeći se njegovom željom, koju je potpisao u Bugojnu pred Berislavom Badurinom i Brankom Mikulićem, da sve svoje stečeno ostavlja državi i partiji, donosilo odluke kojima je u stvari i Jovanki Broz uskraćeno pravo na raspolaganje imovinom. Da li je sačuvan taj njegov, uslovno rečeno, pisani trag, nazovimo ga testament, ne zna se. Ostali su samo tragovi žustre rasprave pravnika na najvišem nivou koji su većinom glasova odlučili da taj papir ne može da bude zakonski valjan testament. I da se prema njemu ne može zakonski ponašati. Zašto je potom rađeno u suprotnosti sa zakonom, nije objašnjeno.