После смрти Јосипа Броза Тита, како је званично објављено 4. маја 1980. године, у кућу у Ужичкој 15 долазиле су комисије које су најпре сачиниле попис ствари, а потом, сходно одлукама Председништва СФРЈ, Титовој супрузи Јованки Броз одређивале шта она може да изнесе из те куће, шта јој припада, а шта јој није дозвољено да наследи. У јучерашњој „Политици” објавили смо шта је она од ствари преселила у ново место боравка у Булевару кнеза Александра Карађорђевића број 75, а шта удовици Јосипа Броза није било дозвољено да преузме, на шта је, по тадашњем закону, имала право. О томе је она на четири стране написала предлог или захтев шта по њеном мишљењу чини заоставштину о којој треба да расправља суд. У њеном захтеву, између осталог, пише:

„Захтевам да се у предмете заоставштине Јосипа Броза Тита унесу не само лични и одевни предмети мога мужа Јосипа Броза Тита, него и гро инвентара Ужичке 15, укључујући и садржај винског подрума у тој кући, затим инвентар Билијара, Шумске куће, великог музеја „Матија Губец” и малог музеја. Та кућа у Ужичкој 15 никад није била „Резиденција Председника Републике” него се сматрала за „Титов дом”. Званична резиденција био је и остао Бели двор.

1. У тој кући (Ужичка 15) сем нешто намештаја, неколико великих тепиха и неколико слика, све остало је било наше власништво. 2. Веома богата и вредна библиотека, укључујући и неке ретке и вредне библиографске примерке. 3. Веома вредна и велика колекција слика које су махом распоређиване по целој кући, Кући цвећа, Билијару, а остатак је био депонован у великом музеју „Матија Губец”. 4. Неколико великих и вредних гоблена размештених по кући. Један од тих гоблена налази се у Старом двору. 5. У музеју „Матија Губец” остало је пар великих вредних паравана ручне израде, украшених слоновом кости и полудрагим камењем. 6. Тито је за свог живота добио више од 100, што наших што страних ордена. По закону они припадају породици. 7. У библиотеци је остала вредна колекција Титових и мојих марака. 8. У великом музеју „Матија Губец” остала је колекција Титовог оружја: ловачких пушака, пиштоља, мачева, сабљи. Међу тим пушкама налазило се и неколико мојих ловачких пушака.

9. У кући је остало пуно Титових личних предмета велике вредности, као што су: сатови, прстенови, дугмад за манжетне, упаљачи, табакере, кутије за цигарете, игле за кравате и друго.

10. Сви Титови и моји поклони које смо добијали од страних државника, било приликом наших бројних посета иностранству или њихових посета нашој земљи. Највећи део тих поклона ми смо примили пре изласка Закона о забрани примања поклона, а по том закону Тито је био изузет. (Потом следи цитирање закона – прим. аут.).

11. Поклони које смо примали путујући по нашој земљи, од разних колектива и појединаца. 12. Титови бројни рођендански поклони. 13. Нова кућа у Добановцима – поклон Србије. 14. Коњи и кочије са угравираном посветом – Титов рођендански поклон из Ђакова. 15. У гаражама код двора остала су петора кола, а у гаражи на Брионима још двоја и то: а) један „ролс-ројс” – поклон Словеније; б) један бели „кадилак” – поклон Хрватске; в) један тамнозелени „кадилак” – поклон наших исељеника из САД. (Остао је у гаражи на Брионима. Тито га је годинама сам возио); г) један светлоплави „линколн” – поклон наших исељеника из Канаде. (Остао у гаражи на Брионима. Тито се у њему годинама возио, сачекивао и испраћао високе госте); д) двоја кола марке „застава” и то један „фића” и један „караван” за лов – поклон фабрике „Застава” из Крагујевца...“ Помињу се ту и бројне слике, теписи, виногради у Кумровцу, Самобору, коњи и две кочије на Брионима, виноград и воћњак на Ванги... Таксативно, до редног броја 38, уз напомену да је у тренутку смрти Јосип Броз Тито располагао са 600 старих милиона на књижици код Београдске банке. Тај новац још није подељен, а предложено је да се та сума подели члановима његове породице на три једнака дела.

Дакле, наведене вредности удовица Јованка Броз је тражила да се уведу у оставинску расправу. Осим тога, у поднеску суду, јер је у међувремену ствар стигла до суда, 25. септембра 1984. Јованка Броз је приложила списак накита који је као поклон добила од Тита или је сама купила, за венчање, рођендане, од пријатеља домаћих и страних, установа, радњи, болница, бродоградилишта...

На том списку побројано је укупно осам златних сатова, 19 златних ланчића и привезака, 12 златних појасева, копчи, брошева и дугмади, 37 златних огрлица, 36 златних и платинастих наруквица, 10 женских прстенова, 26 брошева и још 34 предмета велике вредности .

Судским путем Јованка Броз није добила ништа од побројаних вредности. Шта се са свим тим стварима догодило, тешко да данас неко може да објасни. Председништво СФРЈ је тада, руководећи се његовом жељом, коју је потписао у Бугојну пред Бериславом Бадурином и Бранком Микулићем, да све своје стечено оставља држави и партији, доносило одлуке којима је у ствари и Јованки Броз ускраћено право на располагање имовином. Да ли је сачуван тај његов, условно речено, писани траг, назовимо га тестамент, не зна се. Остали су само трагови жустре расправе правника на највишем нивоу који су већином гласова одлучили да тај папир не може да буде законски ваљан тестамент. И да се према њему не може законски понашати. Зашто је потом рађено у супротности са законом, није објашњено.