Meni

Друштво

Кад су пролазници јурили терористе

Бивши инспектор објавио књигу о убиствима 1970-тих и 1980-тих година. – Атентат на турског амбасадора

Слободан Ф. Вујановић (Фото Б. Педовић)

Пензионисани полицијски инспектор Слободан Ф. Вујановић (1941), који је скоро целокупни радни век провео у чувеном Трећем одељењу београдске криминалистичке полиције, чији се припадници баве сузбијањем крвних и сексуалних деликата, спасао је од заборава најзначајније случајеве на којима је радио са колегама током седамдесетих и осамдесетих година прошлог века. Недавно је објавио књигу „Из дневника инспектора ГСУП-а – убиства и силовања” (издавачи ИП „Обележја” и „Типо штампа”, Београд).

– Били смо добар тим, знали смо се „у душу”. Када се говори о том периоду, многи се са сетом сећају како су се осећали безбедно. И било је тако. Али, и тада је било злочина - обрачуна у подземљу, свирепих убистава и серијских силовања, само што о томе медији нису извештавали као данас. Имали смо одличне резултате у расветљавању кривичних дела, да нам је била на располагању данашња техника били би још успешнији – каже Вујановић.

Он је први полицајац који је објавио сећања на акцију „Мадера”, расветљавање атентата на турског амбасадора Галипа Балкара извршеног 9. марта 1983. године у Београду. Детаљно су описане припреме јерменских терориста, долазак у Југославију, како су одсели у једном хотелу у Новом Саду одакле су свакодневно одлазили у Београд да би осматрали турску амбасаду. Тај случај је упамћен и по томе што су пролазници покушали да ухвате атентаторе наоружане пиштољима, при чему је један младић погинуо.

У књизи се помињу и позната имена српског подземља. Описано је убиство Вељка Кривокапића у кафеу „Хауп трост” у Бечу извршено 27. октобра 1978. године у Бечу. Тројица нападача су насрнула на њега, при чему су га двојица држала за руке, док га је трећи из све снаге пуном флашом вина ударио у главу од чега је Кривокапић преминуо. Аустријска полиција обратила се за помоћ југословенским колегама, послала им је отиске прстију са флаше за које је утврђено да припадају Радету Ћалдовићу званом Ћента кога је Кривокапић четири године раније ранио у обрачуну у Немачкој. Оперативним радом утврђено је да су са њим били Љубомир Магаш звани Љуба Земунац и Јусуф Јуса Булић.  

Личности и догађаји које помиње Вујановић, утицаће на српско подземље током деведесетих година када је, у време ратова у Хрватској и Бих, као и међународних санкција, дошло до ескалације криминала. Описао је први већи обрачун подземља, ликвидацију Ранка Рубежића 15. фебруара 1985. године у Београду. Звали су га „југословенски Дач Шулц”, Вујановић описује како се Ђорђе Божовић Гишка обрачунао са Рубежићем, после чега је овај кренуо да се свети по подземљу. На крају су га убила четворица сарадника од којих ће двојица и сами бити убијени током деведесетих година.

У књизи је обрађено и убиство Андрије Лаконића у београдском ноћном клубу „Нана” 24. марта 1990. године. Било је то у предвечерје распада тадашње Југославије, овај злочин искоришћен за укидање аутономије београдске полиције а на суђењу које ће уследити обелодањене су везе Службе државне безбедности и криминалаца… Тим убиством почела је нова епоха у подземљу чије су обележје честе „сачекуше”, а која ће практично бити окончана тек током акције „Сабља” 2003. године.

М. Галовић
објављено: 05/10/2009

За Ваш уређај постоји Андроид апликација, желите ли да је инсталирате?

Инсталирај Касније