Бар – Чувар у ставу мирно поздравља самопроглашеног адмирала баснословно скупе Барске флоте почасним узвиком:

– Ђе си, легендо!

Адмиралу Рајку Орландићу, одевеном у некадашњу офуцану униформу ВЈ, из доба када су Србија и Црна Гора биле два ока у глави, који бициклом обилази докове, указ о постављењу није потписао председник Филип Вујановић. Рибар је ту славну титулу стекао одрицањем од конвенционалног начина живота: одселио се из куће у Бару и уселио у командни мост некадашњег патролног чамца Југословенске ратне морнарице „Романија”, постављен на ободу марине, у којој су укотвљене јахте вредне и више од десет милиона евра.

„Першинзи”, „Азимути” или „Сансикери” су јахте какве се могу видети у светским спотовима или у монденским летовалиштима Нице, Кана или Ђенове, али Рајко Орландић један је од оних Црногорца кога никада неће позвати да уђе у један од салона, попије „дом перињон”, брчка се с манекенкама на некој од палуба, па сутра осване у таблоидима, осунчан, богат и славан.

– Само једна јахта је овде злата вредна – каже Рајко. Док се окрећем ка пловећој вили са сателитским навођењем, која штрчи међу десетак сличних суперјахти, једрилица и обичних, рибарских бродова, заштићених видео-надзором и гвозденим, закључаним капијама на сваком од молова, Рајко показује стару олупину, извучену на обалу.

Рибар викне: „Него чија је, него Титова”, а онда додаје: „А сада је од мог кума”. Маршал је некада пловио овим насуканим бродићем прекривеним цирадом, кога раздиру ветрови, киша и понеки лопов? Тешко.

Какав би то Рајко био адмирал ако не би имао добре системе везе. Зато куцка у стари мобилни апарат, за који би могао да се обогати код „Мотороле” кад би га продао на аукцији. За двадесетак минута у марину, која крије можда највеће балканске тајне јер би објављивање списка власника јахти оборило барем три владе у региону, па их зато нико не објављује, јер осим што могу да одлете владе, може да одлети и глава, улеће стари, црвени џип. Стиже кум, Иван Крцуновић. Пловио је 18 година на прекоокеанском немачком броду, као шеф строја, био је познат као опаки капо немачким посадама, па је 1993. године, када је ратна морнарица СФРЈ распродавана у доба хиперинфлације, купио омиљену Титову јахту „Звезда”.

– Бродови су ми у крви, а у то време, куповина ратних бродова је била уносан бизнис. „Звезду” сам платио на рате. Пазарио сам још пет патролних чамаца класе Ц 80, дугачких више од 30 метара: „Калник”, „Велебит”, „Романију”, „Триглав” и „Ловћен”. „Романија” је била неупотребљива, па сам је бацио у старо гвожђе, али сам исекао командни мост и поклонио га куму Рајку, као гарсоњеру. Она четири брода сам купио за тадашњих 150.000 немачких марака. Били су то мали и поуздани бродови, али су развијали максималних 15 чворова, што није било довољно за чување државне границе, заштиту риболова и спречавање кријумчарења на мору. Три брода сам препродао Грцима, а један Албанцима. Сада ти бродови служе као пловеће хладњаче за смрзнуту рибу. На овом послу сам зарадио дупло, али се само Титове „Звезде” не одричем – прича Крцуновић. Адмирал Рајко поново куцка у мобилни јер праву истину о „Звезди” зна човек који је управљао јахтом 10 година. Павле Пантић, пензионисани капетан бојног брода из Сутомора, кормиларио је „Звездом” од 1964. до 1974. године.

– Она је саграђена 1948. године у време ИБ-а, специјално за председника. Када је долазио на Брионе, Тито је њоме пловио од Беле виле до отока Ванга, као и на друга острва. Једноставно је обожавао – каже некадашњи Титов кормилар. „Звезда” га никада није издала, док је превозила маршала, Јованку, председнике, цареве и краљице.

Ко све није пловио њоме: принц Сиханук, Софија Лорен и Карло Понти… Елизабет Тејлор се сунчала на њој, док је Ричард Бартон долазио са снимања „Сутјеске” и с маршалом и његовим најомиљенијим домаћим глумцем, Батом Живојиновићем испијао „џек денијелс”…

Када је „Звезда” одслужила своје, пребачена је у Кумбор. Пошто ју је купио, Иван Крцуновић је истерао на обалу и планирао да је реновира. Негде у то време Либерални савез Црне Горе га је упозорио да име црногорског брода не сме да буде на екавици. Крцуновић је отишао у један од оближњих манастира и замолио калуђерицу коју је познавао да каже прво женско име које јој падне на памет. Она је тихо рекла: „Теодора”.

Некадашња Титова љубимица, власништво моћне југословенске ратне морнарице прекрштена и у јадном стању, чека да је бивши шеф строја префарба, среди и спусти у море.

Јахта „Јадранка”, још једна од драгих Брозових пловила, власништво је владе у Подгорици и служи за резиденцијалне потребе, док чувени једрењак „Јадран” плови у флоти црногорске морнарице. Може се изнајмити за корпоративне журке, снимање спотова, а с њене палубе се и припуца, када се на њу укрцају сватови. Адмирал Рајко је у праву када каже, после обиласка флоте црногорских новобогаташа и њихове браће из региона: „Џаба им све то, само се на ’Звезди’ сунчала Софија Лорен”.

Александар Апостоловски

-----------------------------------------------------------------

Како је препродавана Југословенска ратна морнарица

Извор из некадашње команде Југословенске ратне морнарице, добро упућен у догађаје када је она препродавана, каже да је од 200 бродова, у последњој деценији прошлог века највећи део распродат приватним лицима за потребе туризма и ситног бизниса. Део флоте су купили бизнисмени из Хрватске и Словеније.

Највећи ратни брод ратне морнарице биле су четири ракетне фрегате дужине око 100 метара. Једна је изрезана у Тивту пре неколико година, друга се тренутно налази на мртвом везу у Боки, јер нико није хтео да је купи, док су преостале две у власништву црногорске морнарице, на којима, сходно Нато препорукама, треба скинути сво оружје, чиме ће бродови имати другу намену, пре свега помоћ на мору.