Зрењанин – На улазу у основну школу „Петар Петровић Његош” окачен је исечак из новина на коме се на слици види дванаестогодишњак из Пирота како на свом телу показује велики ожиљак од свежег оперативног захвата. Дечаку је, приликом демонстрације америчког рвања, страдала слезина и он је завршио у болници где му је и одстрањена. Челници зрењанинске школе су слику окачили ради опомене својим ђацима.

У Зрењанину је јавна тајна да је америчко рвање постало права пошаст по основним школама, све су чешћа повређивања ученика, а, по свој прилици, стање је слично и у другим градовима. Ученици плаћају данак опонашању својих идола кечера које редовно могу гледати на Фокс телевизији.

– Недавно смо упутили писмо родитељима у коме смо желели да им скренемо пажњу на ову опасну појаву. Већ дуже време траје акција Министарства просвета „Наша школа, школа без насиља”. Не морамо се више ни освртати око себе, насиље је пред нашим очима. Време и околности су учинили да га не доживљавамо као такво, нити га примећујемо у дечјем понашању. Слике насиља су уобичајена појава у медијима, те и наша деца постају неосетљива на насиље, па га прихватају као нормалан, дозвољен начин решавања сукоба, па чак и свакодневног понашања. Претходне генерације су имале своје игре које су биле више или мање агресивне, а ми се тренутно суочавамо са „америчким рвањем” и просто је невероватно колики је број деце задивљен изгледом модерних гладијатора. Ђаци редовно размењују сличице, препродају их, чак и туку због њих. За време одмора поносно демонстрирају друговима научене трикове, симулирају борбе имитирајући покрете својих идола. Не придржавају се лицемерног упозорења ТВ водитеља да то не покушавају без надзора, код куће или у школи – каже директор школе Мирослав Брњош, додајући да се дечацима придружују и девојчице.

Његова сарадница, школски психолог Јасмина Богдановић вели да је углавном реч о млађој школској популацији – појава је најчешћа код петих и шестих разреда.

– Осмаци већ схватају да је у поменутом спорту у питању симулирање и већина деце зна да је реч о претварању, али је опасно што млађи не могу да се одупру том зову беса и жестине и желе да опонашају кечере и изводе потезе за које нису утренирани, па се често игра заврши разбијеним главама и другим повредама – каже психолог Јасмина Богдановић.

У овој школи чујемо да малишани вежбају поједине захвате на путу до школе или у кући, кад нема родитеља. Међу најпопуларнијим је „лабудов скок” – доскок прсима на подлоге од ранаца и јастука.

Иако је после оштрих упозорења школских управа ова појава нешто „спласнула”, педагози кажу да нема ништа од забрана, јер оне нису ефикасне, него препоручују родитељима да што више разговарају с децом и укажу им на опасност од спорта који им долази са екрана.

Ђуро Ђукић

-----------------------------------------------------------

Од дечје игре страда слезина

Наши основци понекад глуме кечере, па чак направе ринг и скачу као рвачи. Озлеђивања, ипак, није било, јер се наставници брзо умешају и прекину опасну забаву, каже Невена Лимић, психолог у основној школи „Скадарлија ”

Скакање с конопаца ринга на противника, подизање увис другог борца и снажно бацање на под, обарање песницом рвача који се залетео, само су део „кореографије” америчког рвања. Драматични падови, тетурање и гласно бодрење публике толико су одушевили основце да у појединим школама и сами организују овакве мечеве. Имитирајући тучу популарних кечера, ученик основне школе „Вук Караџић” из Пирота нагњечио је слезину, коју су затим лекари морали да одстране.

Иако надлежни из градске просветне инспекције кажу да у Београду није било пријава оваквих опасних туча, чињеница је да се оне ипак догађају.

– Деца имају сличице с ликовима кечера, које лепе у албум и размењују их у школи. Знају сва имена тих рвача, чак и називе појединих захвата и копирају их. Нисмо ни обраћали пажњу на то све док ми дете у среду није дошло кући у модрицама – прича за наш лист једна мајка која је инсистирала на анонимности. Њен дечак иде у други разред једне од основних школа у центру Београда:

„Када сам га упитала: ’Где су били другови, што ти нису помогли’, он је одговорио: ’Па, мама, свако је имао свог кечера’.”

Атрактивни мечеви, који се описују као спој рвања и позоришта, плодно тле су нашли и у београдској основној школи „Марија Бурсаћ”. Директорка Анђелка Кекић ипак демантује да је један ученик поломио руку.

– Деца воле да имитирају своје јунаке са телевизије и филмова, али ово је драстично и врло опасно. Овакав програм сигурно лоше утиче на ђаке и не верујем да су наши ученици једини који га опонашају – рекла је Анђелка Кекић, директорка ОШ „Марија Бурсаћ”.

Њене речи потврђује и чињеница да кечери имају своје обожаваоце и међу ученицима основне школе „Скадарлија”. Невена Лимић, психолог у овој школи, каже да дечаци само о њима причају и да су им мобилни телефони пуни сличица познатих америчких рвача.

– Наши основци понекад глуме кечере, па чак направе ринг и скачу као рвачи. Озлеђивања, ипак, није било, јер се наставници брзо умешају и прекину опасну забаву – рекла је Лимићева.

Она сматра да на телевизији има довољно квалитетног, образовног и забавног програма који је прикладан за дечји узраст, али напомиње да родитељи морају да ограниче малишанима гледање телевизије. Са оним млађима, маме и тате би требало заједно да гледају емисије.

– Чак и у цртаћима има ствари неприкладних за дечји узраст, па због тога родитељи морају да буду опрезни. Ипак, ни они који креирају телевизијски програм понекад не могу да предвиде како ће он утицати на млађе узрасте. Лик наркомана Пикца, из серије „Вратиће се роде”, на пример, осмишљен је као негативан јунак, али многи су га заволели и почели да у њему гледају узор – прича Лимићева.

„Америчко рвање”, које се емитује на Фокс телевизији понедељком и уторком у 20 сати, описује се на интернет презентацији ове медијске куће као „борба без крутих правила, где такмичари дају све од себе пред публиком која очекује супер забаву, необичне покрете, спектакуларне ударце и сензационалну победу”. Са напоменом – све је забава. Ове „забавне” емисије, ипак, престају да буду такве када се преселе у школска дворишта.

– За дечју игру која може да прерасте у озбиљно повређивање себе или својих другова није одговорна само телевизија – сматра Славица Јовановић, педагог у основној школи „Бора Станковић”. – За случајеве када основци испробавају на себи или својим вршњацима борилачке захвате које су видели на телевизији и повређују се, криви су и родитељи, али и друштвена клима, која често промовише и дозвољава насиље. Заузети послом, родитељи често не пазе шта им деца гледају на телевизији и не упозоравају их на лоше ствари.

Јовановићева сматра да деца не би ни покушавала да опонашају телевизијске туче, када би им родитељи јасно ставили до знања да тако могу озбиљно повредити некога:

У нижем основношколском узрасту деца воле да имитирају одрасле, али њихови највећи узори су родитељи и учитељи, па ако их они опомену да то не смеју да раде, деца неће ни покушавати да опонашају ратоборне јунаке.

Јелена Беоковић

--------------------------------------------------------

Померена старосна граница на 16 година

На Фокс телевизији тврде да до сада није било притужби гледалаца на „Америчко рвање”, које је, како истичу, јасно означено старосном границом на почетку и неколико пута током емитовања. Такође, водитељи за време меча истичу да је емисија забавног карактера, да је све глума и да се покрети не покушавају код куће. Како се наводи у саопштењу које је достављено нашем листу, програмски колегијум донео је одлуку да се старосна граница гледалаца помери са 12 на 16 година, а од 1. јануара прекинут је сваки вид промовисања ове врсте програма.