Meni

Društvo

Kineski spomenici na srpskim grobljima

Uvoze se jeftina nadgrobna obeležja s pravoslavnim krstovima, ali Srbi više vole sami da ih kreiraju

Srbi žele veće i trajnije spomenike od kineskih (Foto D. Jevremović)

Srpski nadgrobni spomenici, po svemu sudeći, potisnuli su kineske sa našeg tržišta. Naime, spomenici iz Kine koji su počeli da se uvoze u Srbiju pre dve godine, i neko vreme su bili posebno traženi, sada se sve manje naručuju. Razlozi za „vraćanje” na domaće proizvode pre svega su navike naših ljudi – da ne štede kada je u pitanju nadgrobni spomenik i pažljivo ga biraju i kupuju, saglasni su sagovornici „Politike”.

Spomenik koji stiže iz Kine naručuje se preko kataloga, dovozi u Srbiju posebnim kontejnerima, pa mušterija ne može mnogo da bira ili pravi izmene. Većina naručilaca kod nas, opet, želi sama da odluči o veličini spomenika, obliku i izgledu, što kod kineskih nije moguće. Zaposleni u kamenorezačkoj radnji „Aranđelovac granit” objašnjavaju da ih mušterije nisu mnogo uzimale zato što su spomenici iz Kine manjih dimenzija, a naši ljudi traže veće, pa su slabo prodavani u seoskim sredinama, a nešto bolje u gradovima.

Ono što je pre otprilike tri godine privuklo veći broj kupaca kineskih spomenika bila je povoljna cena, a kamenoresci ističu da su uvoznicima naruku išle i niske carine. Gordan Krstić, iz kamenorezačke radnje „Granit plus” u Kraljevu, kaže da je gotov spomenik koštao oko 350 evra, koliko ovdašnji majstori treba da izdvoje samo za materijal.

– Pre nego što je prodaja kineskih spomenika počela, po nekim kamenorezačkim radnjama išli su ljudi koji su slikali naše spomenike i tako napravili katalog najtipičnijih. Jer, kako bi inače Kinezi znali šta se ovde prodaje i kako izgleda pravoslavni krst, na primer. U to vreme tržište je bilo preplavljeno kineskim crnim granitom, a južnoafrički, na primer, nigde nije mogao da se nađe. Onda je počela cela ta priča sa gotovim spomenicima iz Kine – kaže Krstić.

On navodi da se u njegovoj radnji nikada nisu prodavali takvi spomenici, ali da je znao za nekoliko uvoznika iz Kraljeva i Aranđelovca koji su spomenike prodavali nakupcima, a ovi dalje mušterijama. Na gotov spomenik trebalo je još samo uklesati slova, staviti slike i montirati ga, a, kako objašnjava Krstić, to mogu da urade dva čoveka.

– To je otvorilo prostor da i oni koji se inače ne bave kamenorezačkim zanatom uđu u posao. Za otvaranje radnje nije potrebno nikakvo majstorsko pismo, a i za one koji rade „na crno” kazne su minimalne – kaže Krstić.

Kvalitet kamena od kojeg je izrađen kineski spomenik je dobar, ali, po rečima našeg sagovornika, obrada je bila loša. Dešavalo se da nadgrobna ploča vremenom pobeli ili promeni boju, jer nije polirana nego lakirana, pa se gornji sloj brzo skine.

Da kamen nije dobro obrađen slaže se i kamenorezac iz okoline Novog Sada Mirko Trifunović.

– Dešavalo se da prodaju kao prvu klasu nešto što je deseta klasa, kao i da nude materijal pod pod nazivom poznatih granita iz Španije ili Italije, a da je on iz Kine. Povoljna cena takođe je bila marketinški trik, jer dok mušterija plati montiranje, uklesavanje slova i postavljanje slika, spomenik će ga koštati gotovo isto kao da ga je naručio kod nas – rekao je Trifunović.

Iako se novosadsko tržište uglavnom opredeljivalo za spomenike koji se izrađuju od kamena uvezenog iz Afrike, Brazila, Indije, po rečima Trifunovića, i oni su osetili porast interesovanja za gotove spomenike iz Kine, pa su izgubili oko 15 do 20 odsto mušterija zbog toga.

Kragujevački kamenorezac Ljubodrag Lekić objašnjava da su on i njegove kolege morali da snize cene spomenika pred udarom konkurencije iz Kine.

– Šalim se sa kolegama da, ako još malo budemo skinuli cene, uskoro ćemo mi izvoziti u Kinu. Naša prosečna zarada je od 50 do 100 evra po spomeniku manje ili srednje veličine, a mesečno ih radimo do 10 komada. Iako ovde nije bilo uvoznika, znam da je bilo preprodavaca, ali sam čuo da im je poslednja isporuka bila lošeg kvaliteta, pa i oni polako odustaju od te varijante – kaže Lekić.

Svojevremeno, kineski spomenici preplavili su tržište Poljske i Ukrajine i uništili domaću proizvodnju, ali izgleda da, za razliku od nekih drugih proizvoda, naši kupci ne žele da se pouzdaju u sliku iz kataloga kada je u pitanju nadgrobni spomenik.

To se kupuje jednom i treba da traje, pa ljudi znajući to ne štede pare i spremni su da daju više, ako je kvalitet bolji. Mušterije nam čak skreću pažnju da ne žele spomenik iz Kine, iako ih mi nikada nismo ni prodavali – ističe Nebojša Lekić, iz kragujevačke kamenorezačke radnje „Mermer”.

Jelena Beoković
objavljeno: 05/02/2009

Poslednji komentari

mile milenkovic | 03/04/2009 20:29

kad citam tekst ne mogu da ne primetim da autor nije temu razradio sa svih aspekata.na pr. nije nasao nijednog konkretnog kupca koji nije zadovoljan kvalitetom spomenika iz kine(ja licno poznajem porodicu koja je pre dve godine kupila ovakav spomenik i nemaju nikakve primedbe. intervjuisao je samo vlasnike kamenorezackih radnji koji ce naravno da kude konkurenciju, a sve mi cak lici i kao da su oni i narucili ovaj tekst,sto nikako ne prilici novini ovakvog renomea. ko god ima priliku da malo prokrstari internetom videce da je ustvari kamen iz ove provincije iz kine najkvalitetniji, verovatno, na celom svetu, a da je izrada vrhunska i da se izvoze po celom svetu od amerike , zapadne evrope do rusije.

sladjan nikolic | 01/07/2010 19:33

kako da dodjem do njih,treba mi jedan dupli?

dragica mandic | 12/10/2010 00:27

molim vas kako da dođem do kineskog spomenika treba mi jedan

Za Vaš uređaj postoji Andorid aplikacija, želite li da je instalirate?

Instaliraj Kasnije