Дугорочне временске прогнозе данас нису баш најбоље оствариве, па, ипак, према подацима које објављују поједине метеоролошке станице у Србији и окружењу, предстојећа зима би могла бити хладна и дуга са температурама и до минус 30 степени.

Према подацима Републичког хидрометеоролошког завода Србије (РХМЗС), у наредних неколико, до најдуже месец дана, температуре ће бити испот годишњег просека и у јутарњим сатима ће у просеку износити између два и девет степени, а највиша дневна се очекује у интервалу од девет до 16 степени.

На југу земље она би могла бити за степен два виша, рекао је Танјугу прогностичар Бранко Бијелић.

Према његовим речима, у наредним данима се у Србији очекују повремене падавине у виду кише и пљускова, а у вишим пределима суснежица и снег.

Бијелић је казао да РХМЗС не располаже подацима каква би могла бити предстојећа зима, као и да би се нешто конкретније о томе могло знати у наредних неколико дана.

Метеоролози у региону, међутим, прогнозирају да Балканско полуострво чека неуобичајно хладна зима са екстремно ниским температурама и до 30 степени испод нуле.

Начелник Центра за анализу и прогнозу времена у Хидрометеоролошком заводу Црне Горе Бранко Мицев је указао да су североисток Европе и већи део Сибира у јулу били под утицајем, за тај простор, невероватно топлог ваздуха.

Он сматра да зато треба очекивати реакцију која ће, према прогнози референтне институције Европског центра за средњорочну прогнозу из Рединга код Лондона, ове зиме на Балкану бити посебно жестока.

Мицов је указао да се у појединим деловима Европе могу очекивати и температуре до минус 40 степени.

Већина јавно доступних сезонских прогноза упућује на могућност остварења нешто хладније зиме од вишегодишњег просека.

Приликом израде таквих прогноза посебна важност се придаје температурним стањем океана, а тренутно је на Пацифику изражен Њино феомен - појава хладније површинске температуре океана у односу на нормалу.

Стручњаци кажу да се овај феномен, али и бројни други који се узимају у обзир приликом израде сезонске прогнозе, одражавају на временске прилике у сваком поједином крају света.

Извесно је, међутим, да су у последњих 20 година зиме значајно тополије.

Хидрометеоролози указују да, због разних фактора који утичу на време, одређивање сезонске временске прогнозе не може бити прецизно, а као пример највећег „дебакла” они истичу прошлогодишњу зиму у Великој Британији.

Догодило се наиме, да су климатолози британског „Мет Офиса” предвиђали топлу зиму 2009/2010, али је испало управо супротно, па је то била једна од најхладнијих и најснежнијих зима упоследњих тридесетак година.

Због тога се британска метеорлошка служба нашла под невиђеном критиком јавности, посебно ако се има у виду, подсећају климатолози, да су амерички метеоролошки кругови благовремено најављивали хладноће које су се и догодиле.

Зато је од прошле зиме британска метеоролошка служба знатно смањила опсег јавне презентације сезонских прогноза у јавности.