Наредних дана важан сведок под заклетвом даће изјаву државној комисији за утврђивање околности погубљења генерала Драгољуба Драже Михаиловића, команданта Југословенске војске у отаџбини (ЈВуО), који је стрељан 1946. године али до данас се не зна где се налазе његови посмртни остаци. Ово сведочење требало би директно да укаже на то шта се дешавало са делом списа из архива који су везани за погубљење генерала Михаиловића међу којима је највероватније и документација са извршења смртне казне а коју комисија још није успела да пронађе, изјавио је за „Политику” Слободан Радовановић, републички јавни тужилац и председник комисије.

Он из професионалних разлога не жели да именује тог сведока, истичући да чланови комисије тренутно у Војном архиву покушавају да дођу до документације која је везана за извршење смртне казне, а која недостаје у списима судског предмета. Она је, извесно је, уклоњена да би се прикрила локација на којој је тело закопано.

– Очигледно је да су они, који су тада радили на томе, добро одрадили тај посао. Наш сведок је својевремено радио на сређивању тог дела архиве која је ажурирана, и ту су одложени списи који су директно везани за егзекуцију и за место погубљења. Он нам је до сада дао највише детаља, које ћемо све проверити. Према његовим наводима, све постоји педантно евидентирано, где је урађено то што је урађено, ко је то урадио, али тај део архива још нисмо успели да нађемо. На основу онога што је он изјавио, мислим да ћемо у скорије време покушати да извршимо нека истраживања која се тичу сондирања терена и да евентуално дођемо до неких посмртних остатака, како бисмо узели узорке за ДНК анализу – каже тужилац Радовановић и додаје да има наговештаје да би комисија могла да дође до још сведока.

Републички тужилац наводи да има сазнања да је један човек из домаћих структура безбедности из периода 1980-их година можда дошао до поменутих списа, односно дела предмета који се везује за извршење смртне казне.

– Желео бих с тим човеком што пре да остварим контакт и да евентуално добијем податке шта се десило са тим делом списа. Он је жив, у Србији је – подвлачи тужилац Радовановић.

Један од закључака са седнице комисије, која је одржана пре око месец дана, био је да се њени чланови поново обрате државним органима, на првом месту службама безбедности, што је и урађено. Тако је комисија утврдила имена људи који су учествовали у његовом хапшењу, каже наш саговорник.

– Ипак, желимо да дођемо до лица која су учествовала у погубљењу. Очекивао сам више резултата јавног позива који је својевремено упућен – да ће се одазвати људи који су директни сведоци или учесници погубљења или одлагања посмртних остатака, али нажалост то се није десило. Претпостављам да има још живих чланова стрељачког вода. Много би нам помогло да нам се неко јави – каже Радовановић.

Што се тиче времена евентуалне ексхумације, тужилац Радовановић истиче да је незахвално давати процене, али да ће се потрудити да она буде обављена што пре, у што повољнијим метеоролошким условима. Ако се пронађу посмртни остаци, скелети, за непобитно утврђивање директног сродства потребни су подударајући узорци ДНК најмање два директна члана породице.

– Иако њихов ДНК узорак још није узет, очекујем да ће се Михаиловићев унук и ћерка одазвати позиву и помоћи у том смислу – каже Радовановић.

-----------------------------------------------------------

Хомен: Проверићемо архиве страних обавештајних служби

Слободан Хомен, државни секретар у Министарству правде и члан комисије, каже да је извесно да је за трагичну судбину команданта ЈВуО постојало интересовање и страних обавештајних служби.

„Сигурно је да извор података могу бити и обавештајне службе највећих сила тадашњег времена, пре свега Русије – односно тадашњег СССР-а, САД и Велике Британије. Ознаке поверљивости су скинуте са докумената из тог периода, протекло је 50 година”, каже Хомен наговештавајући могућност да се комисија обрати и амбасадама тих држава за одговарајуће провере у архивама.

По његовим речима круг могућих локација погубљења и „сахране” је сужен. „Са вероватноћом од 90 одсто можемо да кажемо да су у питању две локације у Београду: ружичњак на улазу у Аду Циганлију и Лисичји поток”, каже Хомен.