Друштво
Комисија ВМА испитује оптужбе кћерке пацијенткиње
Верица Булајић-Чворовић тврди да особље не води бригу о њеној тек оперисаној 79-годишњој мајци
Незадовољне лечењем, негом, али и понашањем особља после операције Зоре Булајић (79) којој је 31. децембра прошле године на Војномедицинској академији у Београду оперисан кук, ћерка ове пацијенткиње писмом се обратила начелнику Војномедицинске академије, министру здравља, Лекарској комори и „Политици”. У писму, кћерка пацијенткиње, Верица Булајић-Чворовић, навела је да због новогодишњих празника ова установа није функционисала нормално: приликом посете тешко је дошла до дежурног лекара, као и других надлежних лекара иако се стање њене оперисане мајке погоршавало због дијареје, која је болесницу додатно исцрпла, а да за то време нико ништа није предузео. Такође, примедбе су упућене и медицинским сестрама, јер су три пута кћерке морале саме да окупају пацијенткињу. У писму које је упутила медијима и надлежнима, госпођа Булајић-Чворовић је навела да су и „други посетиоци помагали у купању и преношењу својих ближњих са колица на кревет и обрнуто, као и да болесници опслужују вечером једни друге”.
– Поводом навода из овог писма, јуче је, одлуком начелника Војномедицинске академије, генерала Миодрага Јевтића, формирана интерна комисија која ће испитати све наводе из писма – изјавила је за „Политику” др Елизабета Ристановић, начелник Службе за односе ВМА са јавношћу.
Она је објаснила да се незадовољни пацијенти или чланови породице могу увек директно обратити Комисији за права пацијената, коју чини лекар, психолог и правник, а чији је телефон истакнут на видном месту ове установе.
Начелник Интензивне неге Војномедицинске академије, пуковник професор др Предраг Ромић у изјави за „Политику” рекао је јуче да је 31. децембар у овој установи нормалан радни дан, да је тог дана урађено између 80 и 90 операција и интервенција и да дани викенда или празника немају утицај на организацију рада ВМА.
– Пацијенткиња Зора Булајић је оперисана 31. децембра, али то није утицало на ток операције. Операција кука је протекла уобичајено, иако пацијенткиња има 79 година и значајна пратећа обољења, шећерну болест и оштећену бубрежну функцију. Због овога код пацијенткиње је постојао ризик за било коју операцију, али је породици то предочено и од породице је добијен пристанак. После неколико дана у постоперативном току дошло је до стомачних тегоба са дијарејом па је постављена дијагноза акутног абдомена, због које је пацијенктиња 9. јануара премештена поново на Интензивну негу, а два дана касније је урађена експлоративна лапаротомија, односно отварање стомака ради утврђивања узрока тегоба. Стање пацијенткиње је за сада стабилно, она је свесна и прикључена је на апарат за вештачко дисање – изјавио је јуче за „Политику” у касним поподневним часовима професор Ромић.
Када је реч о притужбама на рад медицинских сестара на ВМА, незванично сазнајемо да, иако има 1.400 запослених медицинских техничара – они су преоптерећени, па су и мишљења пацијената и родбине подељена. Зависно од очекивања, неки их хвале за оно што ураде за 20.000 динара колика им је плата, а неки их куде јер у опису посла медицинске сестре стоји и да се брине о хигијени пацијента.
Последњи коментари
Пошто је ВМА организационо устројена као војна организација,она је у рангу бригаде,што је највећа формацијска јединица.Али ВМА није у саставу Војске Србије већ у саставу Министрства одбране,тачније у сектору за Материјалне ресурсе.У том сектору је и Управа за здравство,највиши управни орган који се односи на здравство у Министарству одбране и Војсци Србије.На челу ВМА је генерал мајор,а на челу Управе за здравство бригадни генерал,дакле нижи по чину.Интересантно је на сада на чело Управе за здравство теже иду лекари са ВМА,јер је то сада "другоразредна институција"и мање атрактивна у односу на ВМА.И током задње посете Санитету кинеске армије,вођа наше делегације је био Начелник ВМА а члан начелник Управе за здравство,што је са војничке стране гледано неуобичајено.Али због разлике у чиновима и "јаче позиције"генерала Јефтића,било је управо тако.Неоспорно је да ВМА треба пре свега Војсци Србије.Да ли у овом обиму или реформисана,то је је питање за разматрање.Међутим експериментима који се раде са ВМА,може се десити да та реформа буде погубна за ВМА,посебно за официрски кадар који у њој ради.Примера ради Румунска војска је имала 13 војних болница,од којих је већина тако срезана да је у већини остало по 5-6 официра,остали су отпуштени или послати на друге дужности,а број цивила је драстично смањен.У окружењу Хрватска нема Војну болницу,има само трупни санитет,Македонија има своју Војну болницу на чијем челу је пуковник.Са преоријентисањем и интеграцијом у цивилно здравство генерал Јефтић би требао да буде мало пажљивији.У сваком случају све што је урађено са ВМА је било на штету војних осигураника(за које је ВМА првенствено намњена),који су сада у подређеном положају а то им је једини избор,јер на други немају право,осим да иду у приватни сектор и да то плате ако имају са чим.
Из личног искуства могу рећи да нисам задовољан радом на ВМА. Нарочито на офматологији и зубном. Уништили су ми зубе, а за уградњу неког помагала нема шансе - кажу неможе. На очном неможе се доћи на ред никако. Отприлике почињу да раде у 10,00 а завршавају у 12,00.
Мислим да риба смрди од главе.
Што се тиче малих плата - имам препоруку. Опет из личног искуства. Нека узму неки од социјалних програма или нека иду где су боље плаћени. Мац Маро - од тога нема ништа јер им је на ВМА најбоље, а нема НИКОГА ДА ИХ ПОТЕРА ДА РАДЕ.
Mudri kažu da je lanac jak onoliko koliko je jaka najslabija karika. Ovdje, kolko se može vidjeti, ne valja ništa. Uostalom, kao u cijelom sistemu zdravstvene zaštite. Na grbaču narodu.






