Друштво

Конузин одликован орденом Светог Саве првог степена

БЕОГРАД – Патријарх Иринеј уручио је данас орден Светог Саве првог степена, највеће одликовање Српске православне цркве (СПЦ), амбасадору Русије у Београду Александру Конузину, у знак захвалности за залагање за српски народ.

Патријарх је истакао да орден предаје имајући у виду све оно што је руски амбасадор учинио у заштити српског народа, нарочито на Косову и Метохији, како изјавама „које су допрле и шире у свет”, тако и хуманитарном активношћу „тамо где је она најпотребнија”.

„Част ми је да у име Цркве данас изразим оно што СПЦ вековима гаји према братском руском народу, пијемонту словенства”, казао је патријарх, истичући да руски амбасадор следи пример Ивана Јастребова, руског конзула у Призрену 1870-их и 1880-их година, који је учинио „не велико, већ превелико дело у корист и заштиту српског народа”.

„Одликовање видим као потврду нашег заједничког разумевања високог нивоа свестраних односа Русије и Србије, двеју сестринских православних цркава, братских народа наших земаља”, казао је Конзин, захваливши СПЦ на високој оцени његовог рада.

Он је истакао да су Русија и Србија достигле највиши ниво сарадње у најразличитијим сферама односа и да „партнерски ниво политичког дијалога пружа могућност да самоуверено гледамо у будућност”.

„И у једној и у другој земљи ова година је година избора. Али, имамо међусобно разумевање да ће билатерални односи наставити да континуирано јачају”, рекао је Конзин, истичући да је Русија „заинтересована за стабилну, просперитетну, независну Србију која ће уживати велики углед у свету”.

„Наши планови су планови за деценије и милијарде. У области културе, образовања, науке, технике, као и у другим сферама наши односи успешно се развијају”, рекао је руски амбасадор, истичући, међутим, да постоје и извесни проблеми, међу којима је навео забринутост због информација о укидању часова руског језика у школама у Србији.

Додели ордена Светог Саве у Српској Патријаршији присуствовали су министар спољних послова Вук Јеремић, потпредседник владе Јован Кркобабић, министар просвете Жарко Обрадовић, председник Српске напредне стране Томислав Николић, председник Демократске странке Србије Војислав Коштуница, потпредседник Српске радикалне странке Драган Тодоровић и бројни црквени великодостојници.

Танјуг
објављено: 06.02.2012.

Последњи коментари

Мр Мила Прокић | 08/02/2012 09:45

У једном коментару се истиче да су 1944. "по београдским улицама гинули руски младићи у борбама са немачким нацистима,а не Енглези,Американци и други". Слава палим црвеноармејцима за ослобођење Београда и дела Србије и чувајмо њихова гробља као света места:Они нису одговорни што Србија тада није добила слободу какву је заслужила ( у вековима борбе за њу),што та слобода ,како је то написао велики песник, није умела да пева, "Као што су сужњи певали о њој". Са својим снагама у Србији Броз није имао ни промил шансе да у њој успостави своју власт,те је ишао у Москву да од свог патрона Стаљина тражи помоћ и ангажовао је главнину својих вансрбијанских дивизија,остављајући Павелића са геноцидном мафијом у Загребу до капитулације Немачке. У књизи "Разговори са Стаљином" (пр. стр. 62) Ђилас пише о !инсталирању Тита" у Београду и Србији од стране Црвене армије,а на више страница (посебно 6о_73) о много чему трагичном пшто се тада издешавало и што му је касније Стаљин оправдавао.

Историчар аматер | 08/02/2012 13:30

@.Vlada Engleska. Ко и површно познаје историју 1. светског рата не може се сложити са Вашим ставом да се "Теорија о братском руском народу обија Србима о главу од 1941. када је руско племство гурнуло Русију у рат због сопствених интереса..." Цар Нилолај је донео одлуку да Русија ступи у тај,за њега и целу породицу више него трагични,рат када је Србија била нападнута. Стаљин то није урадио 1941. када је нападнута и брзо окупирана Југославија.Поред осталог имао је (ос 23.септембра 1939) уговор са Хитлером и почео је рат са немачком тек 22.јуна када је ова извршила агресију на СССР.Добро је познато да су западни савезници решили да на Крф превезу (и тако их спасе од даљег страдања) српску војску и бројни цивилни збег тек када им је цар Николај запретио да ће са Немачком склопити сепаратни уговор уколико то не учине. царска руска војска борила се заједно са српском и на Солунском фронту. Бољшевици су,поред милиона других,погубили целу цареву породицу ,са петоро деце. Слава им и

Dejan Pavlica | 10/02/2012 21:04

Ja bih jako voleo da sam umesto engleskog i francuskog u skolama u Beogradu ucio engleski i ruski. Znanje francuskog mi je koristilo jedno vreme ali sam imao mnogo, mnooooogo vise prilike da pricam ruski, i ranije i danas, koji, na zalost, tek sada pokusavam da naucim. Naravno, sve to ide mnogo teze kad smo stariji... Velika bi steta bila da se ukine ruski u skolama.