У страху су велике очи, нарочито после тешког атомског удеса у „Фукушими” (Јапан). Најновију зебњу у Србији изазвала је, међутим, узнемирујућа вест да је пети блок (реактор) нуклеарне електране Козлодуј у суседној Бугарској привремено искључен. Зашто?

Зато што су мерни уређаји забележили повишење зрачења (радијација) у уторак пре подне, али већ поподне је (око 18 сати), према саопштењу надлежних, све доведено у ред. Измерена доза испуштеног радиоактивног гаса ксенона-133 износила је 0,05 милисиверта, што је десетоструко мање од дозвољене годишње (0,5).

И што је најважније: ништа од тога није исцурело у заштитну зграду (контејнмент), у којој је поменути реактор смештен. У току је, иначе, уобичајена годишња провера стања и поправка могућих недостатака (ремонт).

Али разлога за стрепњу, заиста, нема. Из Агенције за заштиту од јонизујућег зрачења Србије поручују да је ова незгода на седмостепеној Међународној лествици нуклеарних и радиолошких догађаја, установљеној 1990. године, означена – нулом (0). Није уочено повећано зрачење изван „затворене зоне блока 5, нити је дошло до испуштања радиоактивних материја у животну средину и зато нема разлога за забринутост”.

Према речима мр Милојка Ковачевића из Института нуклеарних наука „Винча”, саопштење из Бугарске је прилично штуро, иако је очигледно да се појачано испуштање зрачења догодило у петом реактору. Уколико се суди на темељу обелодањене количине (доза), то није опасно.

Међутим, поменутог стручњака тишти шта је узрок томе. И он сматра да за Србију нема никакве претње, иако је нуклеарна електрана стотинак километара у ваздушној линији удаљена од наше границе с Бугарском.

Козлодујска нуклеарка је минулих година често освањивала у ударним новостима и код нас и у свету. Повод за то били су мањи или већи кварови, чак удеси који су могли да оставе теже последице. Изградња првог блока (реактор) започета је 1970, а пети који нас је сада мало уплашио, завешен је 1987. године.

Свих шест су совјетске (руске) израде – реактори хлађени водом под притиском (VVER), с тим што су два најновија (пети и шести) технолошки и безбедносно усавршени. У међувремену су четири по редоследу грађења затворени 2007. године из безбедносних разлога, на захтев Европске уније, иако су додатно побољшани. Преостала два имају инсталисану снагу од по 1.000 мегавата (укупно 2.000), чиме задовољавају 34 одсто годишње потрошње електричне енергије у Бугарској.

Станко Стојиљковић