Друштво
Крушедол – саборовање које траје пола миленијума
Ретко виђења свечарска атмосфера у присуству више хиљада људи поводом великог јубилеја манастира
Крушедол – Јуче је у манастиру Крушедол, на Фрушкој гори, одржана централна свечаност поводом 500 година од почетка градње ове светиње, која је вековима одолевала и најтежим искушењима, али никада није престајала да буде духовно и саборно средиште Срба северно од Саве и Дунава. Његов значај за Србе у Подунављу, како су хроничари оценили, био је ништа мањи него значај Студенице за средњовековну Србију.
Због тога се јуче на падинама Фрушке горе окупило више хиљада грађана из земље и расејања, представници Републике Србије, АП Војводине, Војске Србије, дипломатског кора... Владала је ретко виђена свечарска атмосфера којој је допринео и пригодно осмишљен уметнички програм под називом ,,Песма златна мајке Ангелине”.
Свечаност је почела Светом архијерејском литургијом коју је служио заменик његове светости патријарха Павла и митрополит црногорско-приморски Амфилохије, уз саслужење епископа Српске православне цркве. Преносећи благослов патријарха, Амфилохије је изразио радост и задовољство Синода због великог јубилеја манастира Крушедол, у нади да ће и у будућности остати узвишено место богољубивих људи, односно српског народа ма где живео.
,,Данашњи сабор је ништа друго него наставак саборовања које је овде почело пре пола миленијума и никада није прекидано. Нека и будућим поколењима овде буде место на којем ће се јављати лице божје и слава божја, место где ће се душе хранити хлебом живота и пићем бесмртности, молитвама светих ктитора, мајке Ангелине и свих оних који су овде богоугодили...”, нагласио је, поред осталог, митрополит Амфилохије.
Учеснике црквенонародног сабора поздравио је и епископ сремски Василије, који је изразио наду да ће ова светиња бити значајно надахнуће и за наше потомке, који би учили на традицији предака. Владика Василије је, на основу одлуке Светог архијерејског синода СПЦ, уручио старешини манастира Крушедол Орден светог Саве првог реда, којим је манастир одликован за петовековни допринос очувању вере и духовном узрастању српског народа.
Орден светог Арсенија Сремца додељен је и Руској православној цркви и Румунској православној цркви због њихових заслуга за битисање манастира у прошлости, а Покрајинском заводу за заштиту споменика културе додељен је Орден светог владике Максима, ктитора Крушедола. Орден мајке Ангелине, који се додељује мајкама с најбројнијим потомством, додељен је Бранки Ђорђевић из Инђије, Вери Спасојевић из Јарка и Бранислави Баришић из Батајнице.
Због заслуга у свом раду, старешини Крушедола игуману Сави додељен је чин архимандрита.
Славољуб Живковић
-----------------------------------------------------------
Пајтић: Веровати и владати није могуће у исто време
Посебна захвалност упућена је Извршном већу Војводине, које је значајним средствима допринело обнови и надоградњи манастира, па је председнику Већа др Бојану Пајтићу уручен Орден светог Арсенија Сремца, највише одликовање епархије сремске. Захваљујући на признању, Пајтић је нагласио:
,,Ја верујем, а веровати и владати није могуће у исто време. Јер онај ко верује, зна да ће му судити и Бог и време и људи. Онај ко верује, тај види да народ не бира владара него вођу и не бира господара него слугу. Једино се може и веровати и служити, а тако и мора. Манастир је због људи, њихове вере и наде, а таквим људима, њиховој вери и нади ваља служити, иако знамо да никада нећемо вратити манастиру колико је он нама дао.”
Последњи коментари
Српска православна црква преспавала је цео 20. век. Оно што они нису радили, урадили су накнадно Цар Русије у 1. светском рату и општи устанак Срба у 2. светском рату, нажалост. СПЦ се одрекла свог народа на целом Балкану. Да Злоба није дозволио изградњу Храма Светог Саве,са питањем "па што не зидате" и даље би спавали.
Davanje nagrade od strane Sinoda-crkve pojedincu,nije li to "uplitanje u bozje poslove"?Ako crkva popoveda;da "sve sto cinis,Bogu cinis",pa i taj doprinos pojedinca koji prednjaci na "bozjoj njivi", nije li on vidan i prepoznatljiv kod Gospoda?Ko to sumnja u pravdu i nagradu Gospoda nasega?
Ovakvim radom,crkva huli na Boga zivoga.Zar ona stara zena koja prinese Gospodu svojemu sve sto je imala-soljicu zejtina, nebi uzdignuta pred onima koji zlatne dukate "prosuse" pred Gospoda i za koje se mogahu kupiti milioni poklona te siromasne , ali u veri bogate zene?
Gospod je nepogresiv i ne meri po "tezini torbe koja bogastvom priloga govori" ,vec po pravdi srca i doprinosa koji se u veri prinosi....
Iz tog razloga CRKVENE NAGRADE SU NEPOTREBNE I STETNE!
Hrvat sam i rimokatolik, živim u Zagrebu. Od djetinjstva posjećujem Srbiju (u Srbiji mi živi najbliža rodbina) a služio sam vojni rok 1977 u Nišu. Nisam od onih koji često odlaze na mise, ali vrlo rado posjećujem crkve, manastire i ostale bogomolje gdje god da se nađem. Obišao sam mnoštvo crkava SPC-a a ovog proljeća i Manastir Krušedol. Oduševio sam se poviješću utisnutom u svaki kamen tog Manastira, ali i osjetio određenu zanemarenost te srpske svetinje. Možda zbog toga što su u tom Manastiru sahranjeni ostaci Obrenovića, koje i danas (nažalost) preziru u Srbiji. Prilikom moje posjete, kupio sam voštanice i zapalio ih u pomen mojih pokojnika. Prekriživši se i pomolovši se, sa prijatnim me osmjehom upita stariji monah koji je prodavao voštanice: Vi niste odavde?
- Zašto to mislite? odvratih
- Pa križate se!
- Zar je to problem? upitah ga!
- Ne, ne nipošto! Mi pravoslavni i vi katolici smo dva plućna krila istih pluća hrišćanstva! odvrati monah i blagoslovi me.
Eto, s vrlo prijatnim osjećanjima ostavih taj Manastir. Tada je još bilo puno majstora i građevinskih radnika, bilo mi drago da Srbija obnavlja svoje povijesne znamenitosti koje je zapuštala 50 godina. Tada nisam znao da su ti radovi bili zbog ove proslave. Žao mi je što na svečanosti nije bilo prisutnih franjevaca i drugih sveštenih loca Rimokatoličke crkve iz Srijema. Ali, duboko sam uvjeren da će i to jednom biti.






