Суботица – На прошлонедељној телефонској седници Управног одбора Републичког завода за здравствено осигурање донета је одлука о смени Радета Николића са места директора Покрајинског завода за здравствено осигурање и на његово место постављен је почетком ове седмице Драгомир Цимеша из Сомбора.

Смена Николића уследила је након више месеци расправа на седницама Управног одбора РЗЗО о томе како војвођанске филијале троше такозвана слободна средства која им остају на подрачуну пошто измире утврђене обавезе. Иштван Хуђи, члан Управног одбора РЗЗО, у разговору за „Политику” каже да је то питање покренуто још септембра ове године. У више наврата и Надзорни одбор и чланови Управног одбора покушавали су да добију детаљан извештај на који начин, за које потребе и у ком износу су трошена слободна средства, као и шта је судбина медицинске опреме која је купљена за тај новац у филијалама у Војводини. После више неуспелих покушаја да се дође до детаљног извештаја, тек крајем ове седмице чланови Управног одбора РЗЗО требало би да расправљају о њему.

– Ми смо до сада расправљали о извештајима из којих се не види шта је судбина медицинске опреме која је купована за слободна средства. Инсистирамо на томе јер је УО РЗЗО марта ове године донео препоруку да се ова слободна средства не троше како би, у овим тешким временима, била очувана ликвидност установа. Који је смисао препоруке Управног одбора ако се она не поштује? Ми нисмо оспоравали право установа на одобравање хитних улагања или куповину уређаја неопходних за лечење пацијената, односно такве куповине које би могле да угрозе пружање неопходне медицинске помоћи – каже Хуђи.

Испоставило се да су ову препоруку поштовале све филијале у Србији, осим оних у Војводини, и ту са изузетком филијале Севернобачког округа. То практично значи да су филијале у Зрењанину, Кикинди, Панчеву, Сомбору, Новом Саду и Сремској Митровици наставиле са куповином опреме за коју су тврдиле да им је неопходна за рад. Упућени тврде да су ове филијале само за првих шест месеци ове године за куповину медицинске опреме потрошиле око 260 милиона динара. Међутим, како „Политика” незванично сазнаје, детаљна анализа купљене опреме показује да се у две трећине случајева она не користи, односно да установе које су их купиле у тренутку набавке нису имале сагласност посебне комисије Министарства здравља за примену одређене медицинске технологије за коју је опрема купљена, да немају обучен кадар који би радио на овим апаратима, те да апарати у ствари стоје нераспаковани, као и да структура становништва није дала оправдање за куповину те опреме. Тако се, незванично, може чути да је покрајинска комисија, на чијем челу је био Раде Николић, одобравала домовима здравља куповину мамографа, иако примарна заштита нема ни кадрове ни дозволу Министарства здравља за рад на овој опреми.

Пре неколико седмица Иштвану Хуђију писмом су се обратили и радници Републичког завода за здравствено осигурање који тврде да је поступак куповине опреме изведен тако што је она „разбијана” на делове, односно на ставке вредности до 2,9 милиона динара како се не би расписивао тендер, већ мала набавка за коју није потребно оглашавање.