Које занимање одабрати, питање је на које ових дана покушава да одговори армија матураната основних и средњих школа, али и њихових родитеља. Судећи према управо објављеним уписним квотама за највећи државни универзитет – навала се и даље очекује на право и економију, а најпосећенији студентски сајт „Инфостуд” на листу најтраженијих занимања је такође уврстио она из области трговине, економије, менаџмента и администрације.

– Питање који факултет одабрати је питање за милион долара. Оно што показују наше анализе јесте да би матуранти требало да се опредељују за факултете из информационо-технолошке (ИТ) области, фармације, ветерине, електротехнике. Међутим, чињеница је да су занимања из области економије, бизниса и менаџмента и даље најтраженија и то је тако годинама – каже Бранислав Јовановић задужен за односе са јавношћу у „Инфостуду”.

Према анализи најпосећенијег домаћег сајта, посвећеног запошљавању, poslovi.infostud.com, највише огласа за посао у 2009. години било је расписано за област трговина.

– Гледајући по броју пријава кандидата, послодавци нису имали много муке да пронађу пословне секретаре, књиговође, комерцијалисте, возаче и маркетинг менаџере, али су, са друге стране, кандидати имали велику конкуренцију, јер се на ове позиције пријављивало много кандидата. Такође, ако сте желели да се запослите као рачуновођа, менаџер продаје или кредитни службеник, за вас је било доста огласа, али је и конкуренција била највећа. Наиме, на огласе из поменутих области, током 2009. године просечно се пријављивало више од 200 кандидата – објашњава Јовановић.

С друге стране, ветеринари, фармацеути, графички и веб дизајнери, програмери, електротехничари нису имали разлога за бригу, јер се на релативно велики број огласа пријављивао мали број кандидата. Баш због тога је послодавцима у 2009. години било нешто теже да пронађу раднике за ова радна места.

– Мало огласа, али много кандидата било је за социјалне раднике и психологе, а слична ситуација је била и за руководиоце лабораторије, микробиологе и ветеринаре. За наведене послове, потражња за радницима је, и иначе, независно од кризе, мала. Нешто другачије дешавало се са фризерима, инжењерима заштите на раду или животне средине, којима је било тешко да пронађу посао али и послодавцима да пронађу одговарајућег кандидата јер је за ове професије, осим малог броја објављених огласа, одзив кандидата био слаб – каже Бранислав Јовановић и додаје да је проблем био и у томе што послодавци траже раднике с искуством.

С друге стране, већина младих која је у потрази за послом одговара да то искуство не може ни да стекне ако им нико не пружи шансу да раде.

Марија Јовановић из Центра за развој каријере и саветовање студената Универзитета у Београду додаје да им се најчешће обраћају дипломци који не могу да пронађу посао због недостатка радног искуства.

– Ми им онда помогнемо да оду на праксу, да раде волонтерски, сезонске послове, све то спада у радно искуство, тако да би студенти требало и о томе да воде рачуна током студирања. Што се посла тиче, диплома није гаранција да ћете радити у тој области, а то да ли ћете брзо и где пронаћи посао углавном зависи од особе и личних активности током студија. Велики број академаца тражи и могућности за усавршавање у иностранству – објашњава саговорница.

На питање са којих факултета им најчешће отварају врата, Марија Јовановић одговара да вероватно зато што су просторије на Студентском тргу, долази највише дипломаца са Филолошког, Филозофског и ПМФ, али и са Правног, Саобраћајног, ЕТФ-а…

Центар за развој каријере ускоро би требало да објави и резултате истраживања „Где су, шта раде” које је протеклих месеци рађено међу дипломираним стручњацима Београдског универзитета, а који ће сигурно помоћи онима који су неодлучни око избора бруцошког индекса или књижице средње школе.

Сандра Гуцијан