Џејмсу Џатрасу, професионалном америчком лобисти, за заступање српских интереса у Вашингтону 2006. године исплаћено је 600.000 америчких долара. „Што се тиче мог уговора за лобирање у име владике Артемија и српског народа Косова и Метохије, чињеницу да је његово преосвештенство то тражило од мене, а не од некога другог, увек ћу сматрати за велику част”, каже за „Политику” Џатрас. 

Зашто тако жестоко подржавате Владику Артемија? Покренули сте чак и петицију на Интернету... 

Владика Артемије је симбол отпора Србије према незаконитој и неправедној политици западних сила, које предводе САД, да се Косово одузме Србији. Мислим да овај очигледни напор да се он уништи може само да има катастрофалне последице по Србе са Косова и по Србију као целину. 

Али, постоји могућност да је епископ Артемије можда био умешан у наводну проневеру у Епархији рашко-призренској? 

Познајем владику Артемија 12 година, знам његов карактер, и сматрам да су све такве идеје потпуно невероватне. Постоје цивилизовани и хумани начини да се поставе легитимна питања о финансијама епархије. Јуришничка тактика, упадање у нечији дом, заплена папира, заплашивање монаха потпуно је неоправдано и очито је замишљено да изолује и понизи. То није неопходно и показује да и други разлози стоје иза тога, не само жеља да се погледају финансије. 

Зашто лобирање фирме „Венабл” није имало ефекта, имајући у виду амерички став према Косову? Значи ли то да је сав тај посао рађен узалуд? 

Мислим да је такво размишљање потпуно погрешно. Иначе, сад сам у фирми која се зове „Сквајер Сендерс”, од фебруара 2007. Ми смо почели са тим напорима тек у марту 2006, када је влада САД већ била одлучила о својој политици према Косову. Албански лоби, са јако добрим изворима финансирања, присутан је био у Вашингтону дуги низ година. Закаснили смо и нисмо успели да обрнемо амерички курс, али смо одиграли битну улогу у његовом одлагању. Мислим да смо били веома успешни, у смислу да смо Србији омогућили позицију у којој је отпор могућ. Већина светске популације је на српској страни - Русија, Кина, Јужноафричка Република, Мексико, пет земаља ЕУ, већи део Африке и Јужне Америке. Косово никада неће ући у УН, ЕУ. 

Овај напад на владику Артемија и писмо које је Вуку Јеремићу упутило пет сила у коме му поручују да „о'лади“, односно то да је оно што он говори о Косову тако делотворно, показују ми да постоји страх да одлука Међународног суда правде неће бити у корист албанске стране и да су веома забринути шта ће бити последице тога. 

Да ли је умесно потписивати петицију за владику Артемија имајући у виду да су његови најближи сарадници, које је он изабрао, осумњичени за проневеру новца, а он сам је одговоран што није испуњавао одлуке СПЦ? 

Знам да се прича о некој грађевинској фирми, и да је неко ухапшен с тим у вези, али ја не знам ништа о томе. Могуће је то истражити, а не понашати се према владици онако како су се према њему понели. Радио сам за владику и Српски национални савет почев од марта 2006. и то се базирало на професионалној плати, што се може видети на сајту Министарства правде САД. Од марта 2006, све укупно сам примио отприлике 600.000 долара.

У теорији, то је било за првих шест месеци од марта 2006, али се испоставило да је то све, иако је у уговору номинално стајало да је требало да примам 100.000 долара месечно. Од тога је четрдесетак посто одлазило на трошкове током репрезентације - путовања, објављивање огласа у новинама на Капитол хилу и на интернет сајтовима.

Без обзира на то што су нам платили само за шест месеци, наш се рад наставио. За Српски национални савет радим четири године. Последњих месеци морао сам да редукујем репрезентацију, али нисмо престали. Нажалост, то је постала више волонтерска активност, не могу више да трошим толико времена на то. И док је новца било, радили смо против немерљивих милиона долара које је на располагању имао албански лоби. 

Да ли сте сигурни да су вас плаћали из потпуно легитимних извора? 

Не гледам у њихове књиге прихода и расхода или са којих рачуна добијају новац. Ако је новац на располагању за обнову цркава, а владика одлучи да је уместо обнове цркве, коју би Албанци могли поново да нападну, боље потрошити га тако што ће пробати да заштитe цркава од напада, ко ће боље од њега да просуди о томе? Ако владика одлучи да је боље употребити новац за лобирање, чини ми се да је то његово дискреционо право.