Агенција за приватизацију најавила је недавно аукцијску продају 70 одсто друштвеног капитала у 12 радио и ТВ станица. Промена власништва најављена је за јавна РТВ предузећа из Обреновца, Ваљева, Младеновца, Чачка, Пожеге, Барајева и Смедерева са око 250 запослених. После приближно две године паузе и премашеног законског рока рекло би се да се приватизација електронских медија помера са мртве тачке.

Почетне цене за поједине станице различите су, неке упадљиво ниске, што зависи да ли предузеће у „мираз” носи пословни простор или не, у каквом је стању опрема и слично. Једна од најнижих је почетна цена за ЈП ТВ Смедерево (43 радника) од само 90.000 динара али и обавезу будућег власника да за минималне инвестиције издвоји бар два и по милиона динара. Понуда за Радио Обреновац (18 запослених) износи 134.000 динара (мање од 1.500 евра), а минимум обавезног улагања је 75.000 динара!? За 70 одсто капитала ЈП РТВ Врњачка Бања (44 радника) потребно је 283.000 а будући власник морао би да инвестира бар 1,3 милиона динара. Друге станице из овог пакета имају веће цене па је за Радио Чачак потребно више од шест милиона динара а коју хиљаду мање за ТВ у истом граду. За ЈИП Радио Ваљево почетна цена је 5,77 милиона а за ТВ Ваљево само 289.000 динара. Да ли ће ове наоко примамљиве цене бити премашене, показаће надметање.

Почетна цена, како наводе у Агенцији за приватизацију, одређује се у складу са Уредбом о продаји капитала и имовине јавном аукцијом а „основ за утврђивање минималног износа инвестиција представља годишња амортизација предузећа, на дан процене вредности капитала и имовине, односно 150 одсто годишње амортизације”.

– Продајну цену диктира тржиште, односно интересовање потенцијалних купаца. Извесно је да већи број учесника на аукцији подразумева и подизање продајне цене. Неретко, дешава се и да надметање између само два учесника, такође значајно увећа продајну цену у односу на почетну. Продајна цена директно зависи од интересовања купаца на јавном надметању – наводе у Агенцији.

Приватизацију медија закочили су крајем 2007. године закони о главном граду односно локалној самоуправи којима је омогућено да држава (поново) буде власник медија, а што је претходно другим законима било искључено. Будућа аукција заснована је на изјавама самих предузећа односно локалних самоуправа као оснивача, да поменуте РТВ станице не емитују програм на језицима мањина и уз сагласност Министарства културе, што је услов да се могу продати.

Иако надлежно замедије, то министарство не располаже прецизним подацима о броју до сада приватизованих радио и ТВ станица. Наташа Вучковић Лесендрић, помоћница министра културе за медије, подсећа да тај сектор нема сопствену статистику, већ користи податке Агенције.

– Обавеза министарства је да обезбеди позитивно мишљење када неки локални електронски медији крену у приватизацију. Немамо података под којим условима се медији приватизују, по којој цени, како касније послују. Наша обавеза завршава се када за електронске медије, у складу са Законом о радиодифузији, а за штампане у складу са Законом о јавном информисању, дамо позитивно мишљење за њихову приватизацију. Ови законипрописују обавезу да се медији приватизују и у складу са тим, мишљење министарства увек је било позитивно и никада никоме нисмо оспорили да уђе у приватизацију – објашњава саговорница.

Марија Петрић

------------------------------------------------------------

Поништена свака четврта приватизација

У Агенцији наводе да је до сада приватизовано 27 предузећа из области радиодифузије односно – једна трећина док 55 станица чека на продају. Ове потоње су у различитим фазама припреме, код неких се процењује вредност имовине и капитала. Међу приватизованим кућама, према подацима Агенције, највећу цену од 897.000 евра оствариле су „Ибарске новости ”( недељник, радио и ТВ ) из Краљева, затим Радио ТВ Подриње из Лознице (680.000 евра) и РТВ „М” из Сремске Митровице (657.000 евра), док су остале продате по знатно нижим ценама. Али, добра цена не гарантује увек и успешну приватизацију.

Од 27 приватизованих предузећа, Агенција је у седам случајева раскинула уговоре са новим власником. Практично, свака четврта приватизација електронских медија је поништена. То се десило и „Ибарским новостима” и ТВ „М”, али и Културно-информативном центру из Бајине Баште, Радио Сомбору, ТВ Горњи Милановац, РТВ ВГ-4 из Књажевца и Радио Коцељеви. Агенција је по закону обавезна да контролише да ли купци испуњавају обавезе из купопродајног уговора, да ли су исплатили уговорену цену, договорени обим инвестиција и друге. Запослени у многим од приватизованих станица суочавали су се са задоцнелим па и умањеним зарадама, променом делатности, штрајковима, одсуством социјалне сигурности…