Током недавне посете Србији председник Мађарске Ласло Шољом, током посете Зрењанинској бискупији, изјавио је у Зрењанину да би више Мађара требало да буде заступљено у администрацији, судству и полицији у Србији. Заступљеност припадника мађарске националне мањине у органима државне управе у Војводини нижа је за око 50 одсто или чак 70 одсто у односу на њихову заступљеност у становништву, тврди Тамаш Корхец, покрајински секретар за прописе, управу и националне мањине. Овај секретаријат прошле године урадио је извештај о структури запослених у покрајинским органима управе, организацијама, службама и дирекцији. Према тим подацима у 17 покрајинских секретаријата и 13 других служби запослено је 6,3 одсто Мађара, запослених српске националности има 67, 7 одсто, док је проценат оних који нису навели националну припадност 16, 5 одсто. Што се тиче удела у становништву, према попису из 2002. године, око 14 одсто становника Војводине су Мађари. Према неким ранијим подацима покрајинског секретаријата, у општинским управама, Мађари су били заступљени у истом проценту – око 14 одсто, у републичкој управи било је запослено њих око девет одсто, а у пореској управи око седам одсто.

– Постоје значајна одступања у односу између удела у становништву, у образовној структури и у уделу запослености у органима државне управе. Међутим, на нивоу локалне самоуправе нема те појаве и Мађари су углавном заступљени у оним процентима у којима су, иначе, заступљени на територијама локалне самоуправе – каже Корхец.

Тако, на пример, у општини Ада, где је више од 70 одсто становништва мађарске националности, од 62 запослена, 46 су Мађари. Покрајински секретар наводи да је најмања заступљеност мађарске мањине у органима МУП-а и царине. Он каже да је несразмера најочигледнија на територијама општина у којима живи већинско мађарско становништво, а у државним органима запослено је испод 20 одсто мађарске националне мањине. Као пример наводи општине Сента, где је око 80 одсто становништва мађарске националности, и Мали Иђош, где је тај проценат око 55 одсто.

– Не сматрам да се може направити нека идеална сразмера, али она не може да буде два пута мања него што је заступљеност у становништву. Нажалост, и службена употреба језика, која је по нашим законима омогућена на тим подручјима и на језику националне мањине, не може се остварити јер немате службенике који владају тим језиком. Наравно, није искључено да немађар познаје мађарски језик, али нажалост, то је у пракси реткост – истиче Корхец.

Државна политика деведесетих била је таква да су државне службе биле углавном затворене према Мађарима и припадницима других националних мањина, истиче Корхец, па данас када тога нема, постоји затечено стање које се не може брзо мењати.

– Имамо ограничени број радних места, има и других пријављених, не само припадника мањина, дакле, не може се ту вршити једна дискриминативна политика која би на силу променила односе који су настали током деведесетих година. У случају неких служби немамо ни довољно пријављених и то је, рецимо, пример баш у полицији. Ситуација би се ту могла променити будући да је МУП почео акцију којом се националне мањине подстичу да се школују за полицајце – каже Корхец.

При реизбору судија у Суботици углавном уважена национална структура становништва

Ласло Јожа, председник Националног савета мађарске националне мањине, каже да изјава мађарског председника Ласла Шојома приликом недавне посете Србији да би Мађари требало да буду заступљенији у државним органима, полицији, судству и администрацији није новина.

– Ми се суочавамо са тим 20 година уназад, али смо сведоци да постоје одређени напори државне власти и владе, не превише успешни, али ипак присутни, да се ситуација по том питању побољша. Влада Војислава Коштунице усвојила је закључак о томе да треба поспешити присутност припадника националних мањина у овим службама. Нема одбојности званичних власти према мањинама, али бих претерао када бих рекао да има пуно успеха у спровођењу тих закључака – сматра Ласло Јожа.

Према његовим речима, у реизбору судија национални састав поштован је само у случају Основног и Привредног суда у Суботици, док у осталим судовима у Војводини мађарска мањина јесте присутна, али „ни приближно сразмери становништва”.

– Због велике етничке дистанце и понекад нетрпељивости која постоји између мањине и већине, дешава се да млади Мађари, поготову на северу Војводине који заврше средње школе, јако лоше знају српски језик, што им самима представља ограничење, како у погледу могућности даљег образовања, тако и у погледу запошљавања. Сопствени је интерес да се језици познају и ту нема никаквог организованог отпора знању српског језика, али постоје врло несрећни друштвени трендови овде у вишенационалним срединама и не верујем да је одговорност за лоше познавање српског језика искључиво на припадницима мањина – каже Ласло Јожа.

Јелена Беоковић