Прва банка мајчиног млека у Србији отворена је јуче у београдском Институту за неонатологију. На овом Институту годишње се лечи око 900 превремено рођене деце, а преживи чак 97 одсто беба које на рођењу имају тежину од 1.200 до 1.500 грама. Око 35 одсто малишана, који се налазе у овој установи, на рођењу има мање од 1.200 грама, и за све њих банка хуманог млека има велику улогу.

– Ова банка показаће људима колики је значај природне исхрана у исходу лечења превремено рођених беба. Мајчино млеко, такође, поспешује одбрамбене механизме и позитивно утиче на неуролошки развој деце, а и јединствена је храна за свако новорођенче – објаснила је Нивеска Божиновић-Прекајски, директорка Института за неонатологију.

– Наши донатори су углавном мајке које имају вишак млека, а њихова деца су сита и лепо напредују. Свака мајка која жели да буде дародавац мора бити здрава, вољна да се тестира, да не прима лекове и лековите супстанце, али и да не пуши и не конзумира алкохол – истакла је Славица Симић, педијатар и начелник одељења на којем се налази Прва српска банка хуманог млека, и навела да сви узорци пролазе бактериолошко испитивање на Институту за јавно здравље „Милан Јовановић Батут”.

Млеко из ове банке не добијају само бебе која се налазе у Институту за неонатологију, већ и оне које су смештене у другим здравственим установама. Оно је намењено и бебама рођеним у термину чије мајке не могу да их хране, као и малишанима који су имали операцију на пробавним путевима.

– За сада остао је нерешен проблем транспорта млека до здравствених установа које се не налазе у Београду. Наменски аутомобил нам је изузетно потребан. Сада млеко у банку допремамо тако што га мајке дародавци саме доносе у бочицама и најчешће је замрзнуто. Има и оних који достављају свакога дана свеже, незамрзнуто мајчино млеко. Оно је веома драгоцено, јер се, уз сагласност родитеља чија беба прима млеко, може одмах „послужити” – објашњава Славица Симић.

За опремање Прве банке мајчинског млека највећу подршку пружила је београдска општина Врачар, која је у њено опремање уложила три милиона динара. За тај новац купљена је најсавременија опрема, као што су пастеризатори који омогућавају да хумано млеко буде одложено и замрзнуто, а да не изгуби калоријску вредност док се чува. После процеса пастеризације оно се може потпуно безбедно користити од три до шест месеци. Набављене су и електричне пумпе за измузање како би се олакшала експресија дојке и сакупљање сваке капи млека. Најскупљи од апарата свакако је ласерски микроанализатор, који из минималне количине млека утврђује његову калоријску вредност, количину шећера, масти и протеина, што омогућава и индивидуални унос нутимената за свако новорођенче понаособ.

Славица Симић истакла је да је прошле године прикупљено 2.300 литара млека, али да то нису довољне количине. Због тога, она је позвала све мајке које донирају вишкове млека, речима да је свака кап једнака злату.

В. Дугалић

-----------------------------------------------------

Спасена беба тешка 657 грама

Душан Шћепановић, председник Управног одбора Института за неонатологију, казао је да се у тој установи налазе бебе које имају 990 грама, а преживљавају у просеку у 60 одсто случајева.

– Прошле године преживела је беба која је била тешка свега 657 грама. Сада има више од годину дана и нема ниједну последицу – рекао је Шћепановић и додао да су то успеси установе која има 95 инкубатора, од којих је 35 старије од 30 година, а 32 инкубатора има више од 20 година.