Prva generacija osmaka koja će iduće godine polagati malu maturu, ne bi trebalo da ima jako težak posao – ukoliko se ostane pri sadašnjoj ideji stručnjaka, učenici će polagati srpski jezik i matematiku, ali im pitanja i zadaci neće biti unapred poznati.

– Većinsko mišljenje stručnjaka Ministarstva prosvete, Nacionalnog prosvetnog saveta, Zavoda za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja je da bi matura trebala da se razvija u fazama i da za početak to ne bude velika promena. Ono što će đaci polagati 2011. dosta će podsećati na kvalifikacioni ispit koji sada imamo za srednje škole. Razlika u odnosu na postojeći je što će maturu polagati sva deca koja završe osnovnu školu, a ne samo ona koja nameravaju da upišu četvorogodišnju srednju školu, kao i to što zadaci neće biti unapred poznati. Ali to je sada na stručnjacima da definišu koncept, a potom će krajnju reč dati Nacionalni prosvetni savet – kaže u intervjuu za naš list dr Desanka Radunović, profesorka beogradskog Matematičkog fakulteta i predsednica Nacionalnog prosvetnog saveta Srbije.

Da li ima dovoljno vremena, stiče se utisak da se mnoge stvari rade u poslednjem trenutku. Sada je moglo da se dogodi da čitava generacija osmaka ostane bez novih udžbenika jer se kasnilo sa usvajanjem podzakonskih akata?

– Napravljen je plan akcije da se sve završi do 31. avgusta, odnosno da deca koja upisuju osmi razred na početku nove školske godine znaju pravila igre i ja verujem da ćemo sve stići u roku. Nakon toga je potrebno pripremiti priručnike, informatore i za nastavnike i decu i roditelje, ali jasno je da celo informisanje javnosti može da se uradi tek kada sve bude potpuno poznato.

Kada je reč o udžbenicima, Savet je bio prinuđen da neke stvari preseče, jer stručne rasprave mogu da traju, a deca ne smeju da trpe. Usvojeni su standardi, pravilnici i svi učenici će dobiti nove školske knjige na vreme.

I dalje se priča da je škola teška, da je đačka torba teška, šta je Savet uradio da ih olakša?

– Ja nisam pristalica smanjivanja gradiva, jer nemamo pravo da uskratimo neke stvari deci koja mogu i žele više. Mi moramo biti svesni da će đaci koji sada idu u školu, 2020. doći na evropsko tržište radne snage i da će kvalitet njihovog života zavisiti od toga kako su ovde naučeni. Ono što mi smeta u našem sistemu obrazovanja je uniforman pristup svoj deci. Vi imate vrlo rigidne programe, koji jesu preobimni i strogo definisani i koji moraju 100 odsto da budu realizovani, a onda se dogodi da nastavnik juri kroz program, jer on to mora da pređe, pa ko je razumeo-razumeo, ko nije – njegov problem. onda počinju privatni časovi i tako dalje. Ne, treba da damo maksimalnu ponudu, kao kad uđete u samoposlugu, a vi vidite šta vam treba. Dakle, ja ne mislim da treba smanjivati program, iako je potrebno modernizovati sadržaje, ali veće težište treba da bude na promeni načina rada nastavnika sa decom.

Evo, mi smo sada krenuli u organizaciju seminara za nastavnike, posebno osmih razreda, za primenu obrazovnih standarda koji su usvojeni u maju. Ti standardi nisu dovoljno jasni, mora da postoji priručnik i obuka kako da ih sprovode i koriste. Na moju inicijativu smo ubrzali priču i nadam se da će obuka početi s proleća. Imamo godinu dana da pripremimo bar nastavnike osmog razreda da umeju da koriste te standarde jer će i završni ispit biti koncipiran u skladu s njima.

Šta to konkretno znači?

– Standardi definišu šta učenik koji završi osmi razred treba da zna iz 10 predmeta kada završi obavezno obrazovanje. Oni su urađeni za tri nivoa postignuća – osnovni (ono što svako dete treba da zna), prosečni (očekivano postignuće većine dece) i napredni (za oko 30 odsto dece). Ti standardi su bitni kako bi nastavnici, ali i deca, u preopterećenim programima imali listu prioriteta o tome što mora da ostane u glavi nakon osnovne škole, a sve dalje će zavisiti od ličnih ambicija đaka. Ili što bi rekli klinci – da se tačno zna šta treba da se zna za dvojku, a šta za peticu.

Šta je u planu rada NPS ove godine?

– Prvi deo posla su strateški dokumenti, kao što je početak izrade Strategije obrazovanja Srbije, a drugo su operativni. Ima prilično nejasnoća oko pripremnog predškolskog programa koji nije usaglašen i tu će biti dosta aktivnosti kada prođe zakon o predškolskom vaspitanju koji je u skupštinskoj proceduri. Uz udžbenike, koji su naša stalna aktivnost, i priče oko završnog ispita, treba pretresti i programe gimnazija, 2014. kreće velika matura, ali i opšteobrazovne sadržaje u srednjim stručnim školama.

Kada je reč o strategiji obrazovanja, svi imamo problem u radu jer nisu definisani okviri u koje treba da smestimo ono što usvajamo, ne znamo kuda idemo, koja će znanja trebati našoj deci. Evropa je ta znanja jasno definisala – jezička, informatička pismenost, komunikacijske veštine, građanski aktivizam, timski rad, a ono što je naša zemlja do sada definisala jeste jedino rečenica – mi hoćemo u Evropu. Dakle sada odlučujemo po nekom subjektivnom osećaju da li je nešto dobro ili ne, pipamo u mraku i stalno gasimo neke požare u skladu sa trenutkom ili sredstvima koji pristižu. Tako se srednje stručno obrazovanje brže razvijalo zahvaljujući evropskim fondovima, dok je gimnazijsko potpuno zapostavljeno.

Proces akreditacije fakulteta prati mnogo pritužbi, a pre svega zamerka da su dozvole dobili i oni koji to nisu trebali?

– Ne smatram da je akreditacija bila tako loša. Bilo je propusta verovatno, ali odnekud treba početi. Jako je pozitivno što je prvi put napravljen spisak obrazovnih institucija, obrazovnih programa i nastavnika, što ste dobili jasnu sliku ko se bavi visokim obrazovanjem, šta se uči, ko gde radi, što smo saznali da postoje ljudi koji rade na 10, 15 fakulteta… Neki standardi su uspostavljeni, a sad treba preispitati ono što se pokazalo da ne valja, pa i pooštriti neke kriterijume.

Sandra Gucijan