Прва генерација осмака која ће идуће године полагати малу матуру, не би требало да има јако тежак посао – уколико се остане при садашњој идеји стручњака, ученици ће полагати српски језик и математику, али им питања и задаци неће бити унапред познати.

– Већинско мишљење стручњака Министарства просвете, Националног просветног савета, Завода за вредновање квалитета образовања и васпитања је да би матура требала да се развија у фазама и да за почетак то не буде велика промена. Оно што ће ђаци полагати 2011. доста ће подсећати на квалификациони испит који сада имамо за средње школе. Разлика у односу на постојећи је што ће матуру полагати сва деца која заврше основну школу, а не само она која намеравају да упишу четворогодишњу средњу школу, као и то што задаци неће бити унапред познати. Али то је сада на стручњацима да дефинишу концепт, а потом ће крајњу реч дати Национални просветни савет – каже у интервјуу за наш лист др Десанка Радуновић, професорка београдског Математичког факултета и председница Националног просветног савета Србије.

Да ли има довољно времена, стиче се утисак да се многе ствари раде у последњем тренутку. Сада је могло да се догоди да читава генерација осмака остане без нових уџбеника јер се каснило са усвајањем подзаконских аката?

– Направљен је план акције да се све заврши до 31. августа, односно да деца која уписују осми разред на почетку нове школске године знају правила игре и ја верујем да ћемо све стићи у року. Након тога је потребно припремити приручнике, информаторе и за наставнике и децу и родитеље, али јасно је да цело информисање јавности може да се уради тек када све буде потпуно познато.

Када је реч о уџбеницима, Савет је био принуђен да неке ствари пресече, јер стручне расправе могу да трају, а деца не смеју да трпе. Усвојени су стандарди, правилници и сви ученици ће добити нове школске књиге на време.

И даље се прича да је школа тешка, да је ђачка торба тешка, шта је Савет урадио да их олакша?

– Ја нисам присталица смањивања градива, јер немамо право да ускратимо неке ствари деци која могу и желе више. Ми морамо бити свесни да ће ђаци који сада иду у школу, 2020. доћи на европско тржиште радне снаге и да ће квалитет њиховог живота зависити од тога како су овде научени. Оно што ми смета у нашем систему образовања је униформан приступ свој деци. Ви имате врло ригидне програме, који јесу преобимни и строго дефинисани и који морају 100 одсто да буду реализовани, а онда се догоди да наставник јури кроз програм, јер он то мора да пређе, па ко је разумео-разумео, ко није – његов проблем. онда почињу приватни часови и тако даље. Не, треба да дамо максималну понуду, као кад уђете у самопослугу, а ви видите шта вам треба. Дакле, ја не мислим да треба смањивати програм, иако је потребно модернизовати садржаје, али веће тежиште треба да буде на промени начина рада наставника са децом.

Ево, ми смо сада кренули у организацију семинара за наставнике, посебно осмих разреда, за примену образовних стандарда који су усвојени у мају. Ти стандарди нису довољно јасни, мора да постоји приручник и обука како да их спроводе и користе. На моју иницијативу смо убрзали причу и надам се да ће обука почети с пролећа. Имамо годину дана да припремимо бар наставнике осмог разреда да умеју да користе те стандарде јер ће и завршни испит бити конципиран у складу с њима.

Шта то конкретно значи?

– Стандарди дефинишу шта ученик који заврши осми разред треба да зна из 10 предмета када заврши обавезно образовање. Они су урађени за три нивоа постигнућа – основни (оно што свако дете треба да зна), просечни (очекивано постигнуће већине деце) и напредни (за око 30 одсто деце). Ти стандарди су битни како би наставници, али и деца, у преоптерећеним програмима имали листу приоритета о томе што мора да остане у глави након основне школе, а све даље ће зависити од личних амбиција ђака. Или што би рекли клинци – да се тачно зна шта треба да се зна за двојку, а шта за петицу.

Шта је у плану рада НПС ове године?

– Први део посла су стратешки документи, као што је почетак израде Стратегије образовања Србије, а друго су оперативни. Има прилично нејасноћа око припремног предшколског програма који није усаглашен и ту ће бити доста активности када прође закон о предшколском васпитању који је у скупштинској процедури. Уз уџбенике, који су наша стална активност, и приче око завршног испита, треба претрести и програме гимназија, 2014. креће велика матура, али и општеобразовне садржаје у средњим стручним школама.

Када је реч о стратегији образовања, сви имамо проблем у раду јер нису дефинисани оквири у које треба да сместимо оно што усвајамо, не знамо куда идемо, која ће знања требати нашој деци. Европа је та знања јасно дефинисала – језичка, информатичка писменост, комуникацијске вештине, грађански активизам, тимски рад, а оно што је наша земља до сада дефинисала јесте једино реченица – ми хоћемо у Европу. Дакле сада одлучујемо по неком субјективном осећају да ли је нешто добро или не, пипамо у мраку и стално гасимо неке пожаре у складу са тренутком или средствима који пристижу. Тако се средње стручно образовање брже развијало захваљујући европским фондовима, док је гимназијско потпуно запостављено.

Процес акредитације факултета прати много притужби, а пре свега замерка да су дозволе добили и они који то нису требали?

– Не сматрам да је акредитација била тако лоша. Било је пропуста вероватно, али однекуд треба почети. Јако је позитивно што је први пут направљен списак образовних институција, образовних програма и наставника, што сте добили јасну слику ко се бави високим образовањем, шта се учи, ко где ради, што смо сазнали да постоје људи који раде на 10, 15 факултета… Неки стандарди су успостављени, а сад треба преиспитати оно што се показало да не ваља, па и пооштрити неке критеријуме.

Сандра Гуцијан