Пред прво звоно у овој школској години просветне раднике ће можда ободрити тврдње министра просвете Жарка Обрадовића – неће бити отпуштања и биће плата. Ипак, многи су још забринути због анализе Светске банке да би требало угасити 11.000 одељења у Србији, а према процени Форума београдских основних школа, то значи отказе за трећину наставника. Министар Обрадовић у интервјуу „Политици” категорички одбацује тврдње да се на састанку са представницима ММФ-а, који су изнели своје виђење стања нашег образовног система, разговарало о било каквим бројкама, као и да разговори нису имали наредбодавни тон.

– У јавности се износе тврдње које уопште нису биле предмет разговора. Нису помињане никакве конкретне бројке, нити је речено да треба укинути толико и толико одељења. Мишљење ММФ-а је да има више наставника у основном образовању него што то стандарди подразумевају, са чиме се и ми слажемо. Остаје да се утврди који је то број. До сада нисам износио у јавност никакве бројке, то су чинили други. Сматрам да се проблем вишка запослених може решити без отпуштања и то сам рекао и представницима ММФ-а – каже министар Обрадовић.

Просветни радници најавили су штрајк, делом и због већ уобичајеног летњег кашњења плата. Како повратити углед професији наставника ако и онако мале плате током летњег распуста постану још и нередовне?

Узрок кашњења плата био је техничке природе. Најбитније је да је проблем отклоњен и да је држава испунила своје обавезе. Иначе, сматрам да кашњење плата од неколико дана није озбиљан разлог за штрајк. Просветни радници могу спокојно да се посвете послу који им предстоји – новца ће бити, плате просветних радника неће се смањивати, а могући вишак запослених решаваћемо без отпуштања.

Са угледом и ауторитетом наставника вероватно су у вези и сцене насиља у школама. Како га сузбити?

Ми увелико радимо на превенцији насиља у школама и то у сарадњи са министарствима рада и социјалне политике, омладине и спорта, унутрашњих послова, са институтима, невладиним организацијама и са Уницефом. Без обзира што је број појединачних случајева насиља мали у односу на укупан број од 1.815 школа у Србији, ниједан случај насиља у школама не треба пренебрећи или оставити по страни, већ напротив, треба му се посветити, како се убудуће не би поновио.

Заштитник грађана Саша Јанковић изјавио је нашем листу да има лошију комуникацију са Министарством просвете, него са МУП-ом, који иначе важи за затворену институцију. Који су разлози за такве тврдње омбудсмана?

Има ствари у којима је заштитник грађана у праву и то не спорим. Питање је колико се велики систем, као што је Министарство просвете, може објективно оценити на основу појединачних случајева. У сваком случају, разговарао сам са Јанковићем како да решимо спорна питања.

Директори школа у обавези су да достављају Министарству детаљне извештаје о успеху ученика, али јавност и даље нема пoдатке о успеху наших ђака на нивоу Србије. Зашто у 21. веку немамо јединствену базу података о ђацима?

Тачно је да такву базу података немамо у пуној мери. Интернет ће од данас, захваљујући пројекту који смо спровели заједно са Телекомом, бити доступан у свакој школи у Србији. Започели смо и пројекат са Електротехничким факултетом на изради јединственог информационог просветног система.