Смештај у апартману, долазак лекара од куће, зато што га јепацијенткиња одабрала да је породи, присуство оца на порођају, плаћање за епидуралну анестезију и абортуси ван редовног радног времена су у овом тренутку, уз операције промена пола код страних држављана, неке од малобројних преосталих услуга, које се у Гинеколошко-акушерској клиници „Народни фронт” у Београду пружају у допунском раду.

Ова здравствена установа је једна од ретких у Србији у којој је допунски рад опстао, пошто је прошлог септембра овај вид рада у здравственим установама практично укинут. Допунски рад, прецизирано је тада, може се обављати само ван матичне установе у којој је лекар стално запослен, и то само за здравствене услуге које нису обухваћене обавезним здравственим осигурањем, као и искључиво ван редовног радног времена.

Директор ГАК „Народни фронт” професор Душан Станојевић говори за „Политику” како нова правила која су донета у вези с допунским радом нису добра, јер тек сада лекари могу да раде шта хоће и колико год хоће.

– Допунски рад сада не диктирају лекари него медицинска проблематика. Давање епидуралне анестезије приликом порођаја, прекиди трудноће, као и операције страних државља чини окосницу допунског рада. Жалим што лекари више не могу да раде обичне прегледе у поподневним сатима на клиници на којој раде и да тако донесу паре здравственој установи, али и омогуће прегледе заинтересованим пацијенткињама. Сада сви лекари који раде поподне приватно, пацијенте из ГАК „Народни фронт” одвлаче у своје приватне ординације и тамо практично држава нема никаквог утицаја – каже др Станојевић.

Директор ГАК „Народни фронт” каже да су лекари који су радили раније у допунском раду, били обавезни да у редовно радно време испуне одређени број прегледа и операција, а тек онда би им директор омогућавао да и допунски раде.

– Сада имам докторе који пре подне апсолутно ништа не раде нити их директор може натерати да раде, а после подне су њихове приватне ординације пуне. Само на мојој клиници има 10, а можда и више таквих лекара и не могу им ништа – отворено признаје др Станојевић.

Он каже да инсистира на допунском раду зато што неко ко има пара и жели ванстандардну услугу платиће, а тим парама обезбедиће се боље лечење за оне који немају паре.

– Из многих установа чујете како немају лекове и лече у лошим условима, а код нас има свих лекова, нико не чека на операцију, сви тоалети су чисти, има добре хране, увек је топла соба и чиста постељина. Није то лако обезбедити. Новац који добијамо од Републичког фонда за здравствено осигурање нам није довољан да обезбедимо виши ниво услуге и комфора, већ то чинимо новцем који смо добили у допунском раду за оне који те пара немају – каже наш саговорник.

Цена за епидуралну анестезију од 12.000 динара, није се мењала, али је зато цена присуства оца на порођају смањена и износи само 3.000 динара. Разлог за то је, како каже др Станојевић, што два последња месеца ниједан отац није присуствовао порођају.

Лекари су се повиновали правилима пооштреног допунског рада, али за новине нерадо причају зашто је за неке грађане овај вид рада био важан и значајан. Неки пацијенти су били заинтересовани да плате преглед баш поподне, после свог радног времена код државног лекара, који не ради нигде приватно, а нису желели да чекају месецима. Међутим, ову могућност више немају. Директорка Службе за правне послове Клиничког центра Србије, Весна Ненић каже да је у целом КЦС допунски рад престао 1. септембра прошле године, када је сагласност за овај вид рада свима истекла и да је урађено онако како је Министарство здравља тражило.

Директор Института за реуматологију у Београду професор др Немања Дамјанов подсећа да је ова установа међу првима добила дозволу да се бави допунским радом.

– Ми смо поново од надлежних тражили продужење могућности да део услуга пружамо у оквиру допунског рада, јер смо имали разрађени правилник о том раду који се обављао искључиво ван радног времена и тек пошто би лекари у потпуности испунили, па чак и вишеструко премашили, број прегледа у редовном раду. Нама долазе пацијенти из региона, затим особе који нису здравствено осигуране, а желе консултацију наших доктора. Није етички вратити ове пацијенте. Ми смо водећа установа у области реуматологије и страни пацијенти, којих не желимо да се одрекнемо, су нам и питање престижа. Зато смо у консултацији с Управним одбором, донели одлуку да ове пацијенте ипак примамо. Свели смо допунски рад на минимум, у очекивању званичног одговора из Министарства здравља – каже др Дамјанов.