Клинички центар Србије ће бити једна од првих установа која ће добити савремени хоспис, специјално одељење за умируће болеснике, какво до сада код нас није виђено и то ће бити направљено после реконструкције ове установе одделаУргентногцентра. Како је најавио за „Политику” доц. др Ђорђе Бајец, директор КЦС-а, постоји могућност да се договоре са градом Београдом и другим институцијама да се на њиховом плацу где су досад биле избеглице, оснује једно такво одељење за најтеже пацијенте.

– То је заиста неопходно у здравственом систему Србије. Овај план је нешто што може да се уради и да не чека крај реконструкције болнице – рекао је др Бајец.

Један од планова државе је да свака болница у Србији мора да има посебну јединицу за палијативно збрињавање, односно збрињавање пацијената који болују од најтежих, неизлечивих болести, у које ће се смештати пацијенти у случају компликације болести или одмора породице која брине о њему.Реч је о побољшању квалитета живота пацијената и породице, а циљ овог збрињавања је мање патње, више достојанства и бољи квалитет живота људи.
Доц. др Периша Симоновић, државни секретар за здравство, каже да је план да се до краја 2012. године обезбеде јединице за палијативно збрињавање у 13 болница, а до 2015. у још 15 установа. То значи да ће у српским болницама бити одвојено 300 постеља, а већ је осам клиника добило новац за адаптацију простора за ову намену.

– Јединице ће радити 24 сата. То ће бити места која су намењена за оне пацијенте, са лошим дијагнозама и прогнозама за излечење, којима је потребна одређена врста неге и где ће моћи пацијенти да леже две недеље. То није намењено само за оболеле од малигних обољења, већ и за бубрежне болеснике, неуролошке пацијенте, оне са ХИВ инфекцијом... У то време се родбина упознаје са свим проблемима пацијената и начинима како им када изађу из болнице могу помоћи у кућним условима – нагласио је др Симоновић.

Овакав начин бриге од пацијената је неопходан, јер у Србији годишње премине око 20.000 људи оболелих од канцера, а више од 12.000 тих пацијената не умре у болницама већ у својој кући или у приватним домовима за негу лица, са великим боловима и уз подршку породице која често не зна на који начин може да им пружи помоћ.

У Клиничко-болничком центру „Бежанијска коса” као помоћ најтежим болесницима одвојена су четири кревета, што је увод, каже др Олика Дробњак-Томашек, из ове здравствене установе, искорак ка палијативном збрињавању.

– Наши дежурни лекари процењују према тачно утврђеним индикација ко је кандидат за задржавање у болници. Признајемо да су наши доктори често под притиском очајне родбине која не зна шта да ради са најтежим пацијената. Планирано је да до краја следеће године у ове намене обезбедимо 10 кревета – рекла је др Дробњак-Томашек.

Колико је тешко бринути о најмилијима када имају неизлечиву болест и огромне болове, знају само они који имају таквог пацијента у кући, а не знају коме да се обрате за помоћ, јер у болницама често кажу да нема места за ову групу болесника. Због тога велики значај има организација „Белхоспис”, која бесплатно пружа помоћ болесницима у њиховим домовима.

Зоран Пурковић, директор „Белхосписа”, каже да постоји велика потреба грађана за њиховом помоћи и да они месечно могу да збрину свега 40 пацијената.

– Тренутно је на обуци још један тим лекар-сестра, а планирамо да обучимо до краја године још људи. План нам је да 2013. године указујемо помоћ за хиљаду пацијената, али и да направимо специјализовани хоспис – истакао је Пурковић.

Планирано је да домови здравља који брину о више од 25.000 становника, којих има 88 у нашој земљи, морају да имају посебну службу кућног лечења и неге, која ће саветовати болеснике. У тиму за палијативно збрињавање биће лекар, медицинска сестра, социјални радник, патронажна сестра, физиотерапеут, а по могућношћу и психолог и свештеник.

Данијела Давидов-Кесар