Друштво
Масовно шишање – подршка деци оболелoj од рака
Више од 60 одсто најмлађих код нас излечи се од карцинома, а у Америци и западним земљама проценат излечења је до 80 одсто
Национално удружење родитеља деце оболеле од рака – НУРДОР организоваће у суботу у београдском тржном центру „Делта сити” акцију масовног шишања подршке под називом „Прамен наде”, поводом 15. фебруара, Светског дана деце оболеле од рака. Акција има за циљ да сви заинтересовани људи добре воље симболичним шишањем пруже подршку оболелој деци, као и њиховим родитељима. На тај начин удружење жели да укаже на положај ових малишана и подигне ниво свести друштва, да би се побољшали услови лечења и рехабилитације оболеле деце.
Иако у Србији не постоји званичан податак колико тачно има деце оболеле од рака, претпоставља се да сваке године од карцинома оболи од 220 до 350 најмлађих, што чини око два одсто од укупног броја оболелих од ове тешке болести. Према тим подацима, Србија не одудара од светске статистике, а савремена терапија, уз одговарајуће услове лечења, омогућава трајно излечење око две трећине оболелих.
Милева Личина, чланица Управног одбора НУРДОР-а и председница Удружења „Увек са децом”, које ради при Институту за онкологију и радиологију Србије, каже да држава води рачуна о лечењу ових малишана, да се раде квалитетни медицински третмани и да је добра доступност лековима и дијагностици, али да и даље има проблема које треба решити.
– Није задовољавајући пропис по којем родитељи не могу да буду са децом до седме године, када су им најпотребнији. Ако због мањка капацитета није могуће да преноће, мамама и татама треба омогућити да у болници поред малишана бораве у току дана. Родитељима треба законом одобрити да имају право на 100 одсто плаћеног боловања због болести детета. У Хрватској, рецимо, родитељи пет година добијају такву надокнаду – истакла је Личина, додајући да истраживања показују да је социјална подршка веома важна за излечење деце.
Лечење малих онколошких пацијената спроводи се по одређеном протоколу и нема листе чекања за зрачење, каже она, а највећи проблем је непостојање регистра пацијената. Код деце се најчешће јављају леукемија лимфоми, рак на мозгу, бубрезима, меким ткивима и костима. Више од 60 одсто најмлађих код нас излечи се од карцинома, а у Америци и западним земљама проценат излечења је до 80 одсто. Малишани оболели од рака лече се у Институту за онкологију и радиологију, Институту за здравствену заштиту мајке и детета, Универзитетској дечјој клиници у Тиршовој улици и у два одељења клиника у Нишу и Новом Саду.
– Деца на одељењу Института за онкологију имају вртић у којем су два васпитача и простор који је испуњен едукативним и забавним садржајима који им олакшавају боравак у болници. Боримо се за то да све установе где се лече мали пацијенти добију вртиће, јер је ту реч о додатној нези која је веома значајна за децу. Истовремено, прикупљамо средства за изградњу Дневне болнице, где би најмлађи долазили на терапију, а за тај пројекат треба нам 20 милиона динара – сматра наша саговорница.
Национално удружење родитеља деце оболеле од рака је невладина организација чији су оснивачи родитељи излечене и преминуле деце, као и медицинско особље са хематоонколошких одељења који су препознали потребу за системском и ефикасном подршком родитељима деце оболеле од рака. У овогодишњој акцији подршку им је пружио велики број глумаца и јавних личности, а покровитељ је Министарство здравља.
Д. Давидов-Кесар
Последњи коментари
Poznajem devojčicu kojoj je nedavno utvrđena bolest-karcinom. Šok je bio za sve, a najveći za dete koje je svesno i iznad svega inteligentno, lepo i drago. Molim se svakodnevno za njeno zdravlje, ali i nalazimo načine da finansijski pomognemo porodici sad kad im je najteže. Propisi iz radnog prava i zdravstvene zaštite, koji bi predvideli 100% naknade za roditelje u tom teškom trenutku značili bi mnogo, imajući u vidu da je sada zakonom predviđeno 65% naknade za bolovanje. O bolničkim uslovima ne znam mnogo, ali sam sigurna da je i tinejdžerima potrebna blizina roditelja, jer su u specifičnom životnom dobu. Pišite više o ovim temama, jer je ta bolest češća od pandemije koja je mesecima udarna vest.
Kada sam pre pet godina operisana od karcinoma najsigurnije sam se osecala svakako u blizini porodice i dok sam primala citostatike,bila zracena,a kosa mi opadala.Uzas koji izaziva samo pomisao na decu obolelu od ove bolesti i ono kroz sta prolaze svakako olaksava mogucnost da sada neko od roditelja moze biti uz njih.Predlazem sve moguce olaksice i u pogledu nabavke lekova i bolovanje bez umanjenja jer sam vise puta sama placala citostatike,zracni aparati su se kvarili i sa sola smo vracani kucama,a primala sam 65% zarade sto je paradoksalno.Sisanje kao solidarnost ne podrzavam ali to cine ipak oni koji hvala bogu nisu sa ovom bolescu umali iskustvo pa ih mozda treba razumeti.TO NIJE PODRSKA.






