Društvo
Matematička gimnazija ponos prosvete Srbije
Učenici ove elitne škole do sada osvojili više od 350 medalja na olimpijadama i balkanijadama
Bivši učenik beogradske Matematičke gimnazije Zoran Hadžibabić danas je profesor na Kembridžu, a bio je i u timu koji je pre nekoliko godina dobio Nobelovu nagradu iz fizike za eksperimentalnu potvrdu Boze-Ajnštajnove kondenzacije. Na Sorboni u Parizu matematiku predaje Boban Veličković, takođe đak pomenute gimnazije.
Kao programer u „Guglu”, u Kaliforniji, radi Nemanja Spasojević. Nekada je i on bio učenik ove beogradske škole. Među stručnjacima firme „Soni Erikson” u Irskoj je i Olivera Milenković. Završila je Matematičku gimnaziju.
– Gimnazija je osnovana 1966. godine. Do sada su njeni đaci osvojili više od 350 medalja na olimpijadama i balkanijadama iz matematike, fizike, informatike, astronomije i prirodnih nauka. Od 2004. godine u okviru Gimnazije postoje i završni razredi osnovne škole. Osnovci daroviti za matematiku, fiziku, informatiku u ovoj gimnaziji pohađaju sedmi i osmi razred. Da je otvaranje osnovnoškolskih odeljenja bio pun pogodak pokazali su i ovogodišnji uspesi naših đaka na olimpijadama. Upravo ovogodišnji olimpijci su uglavnom od sedmog razreda u našoj gimnaziji – kaže Svetlana Jakšić iz sekretarijata Matematičke gimnazije.
Prema rečima profesorke fizike Nataše Čaluković, uspesi naših nacionalnih timova za matematiku i fiziku na upravo završenim olimpijadama u Nemačkoj i Meksiku su ujedno i do sada najznačajniji uspesi i Matematičke gimnazije i Srbije u pomenutim oblastima. Učenici Matematičke gimnazije osvojili su po zlato na obe olimpijade, a doneli su i po nekoliko srebrnih i bronzanih medalja.
Ove medalje doneće ovoga puta novac, ne samo olimpijcima, već i školi. Ministarstvo za nauku i tehnološki razvoj daće milion dinara za opremanje kabineta za fiziku i sto stolica za svečanu salu.
– Ta pomoć nam je dobrodošla, s obzirom na to da se Gimnazija renovira i proširuje. Podignut je jedan sprat i nove učionice i kabinete treba opremiti – objašnjava za naš list direktor Gimnazije Srđan Ognjanović koji je nekada bio i đak ove škole.
Profesore i đake ove elitne gimnazije raduje to što se vlada zainteresovala za njihove probleme i što potpredsednik vlade i ministar za nauku Božidar Đelić najavljuje da će Matematička gimnazija dobiti kampus.
– Reč je zapravo o tome da škola treba da dobije svoj internat za smeštaj dece iz unutrašnjosti. U tom đačkom domu bi „trenirale” i nacionalne ekipe za međunarodna takmičenja iz raznih predmeta – smatra direktor Ognjanović.
Na Univerzitetu u Bazelu, u Švajcarskoj, među predavačima fizike je još jedan učenik ove škole – Mihajlo Vanević. Bivši đak, ali i nekadašnji direktor Matematičke gimnazije Vladimir Dragović na Univerzitetu u Lisabonu bavi se matematičkom fizikom. Ognjen Ilić je po završetku Matematičke gimnazije studirao na Harvardu, a od jeseni će biti na postdiplomskim studijama na MIT-u.
Mnogi bivši đaci beogradske Matematičke gimnazije nalaze se na ključnim pozicijama u velikim korporacijama, međunarodnim finansijskim institucijama, predaju na elitnim univerzitetima ili se bave naučnoistraživačkim radom u značajnim naučnim ustanovama, pretežno u Americi i Velikoj Britaniji, ali ih ima i u mnogim drugim zemljama.
Aleksandra Brkić
Poslednji komentari
Pravo pitanje je sta treba Srbija da radi u sadasnjim uslovima. Jedan put je da radi kao Kuba. Kuba je puna visokoobrazovanih ljudi, doktora, inzenjera, profesora, itd. koji su srecni ako rade u hotelima za strance kao kelneri, kuvari, ili bastovani, za ekvivalent od $15 dolara mesecno plus napojnice od sazaljivih gostiju. Oni nemaju priliku niti da rade posao za koji su se skolovali niti da pobegnu u inostranstvo. Drugi put je da Srbija prestane da proizvodi visak obrazovanih ljudi koje ne moze zaposliti jer ne moze da im ponudi odgovarajuce poslove. Siromasnoj zemlji su potrebne velike investicije i pare sa strane da bi povecala zaposlenost, ali ni to nece pomoci ako se ne izvrse neke promene u zemlji. Te promene se nece desiti ako mali broj ljudi nesto proizvodi a vecina zivi od rezultata tudjeg rada i laznih zaposlenja ili penzija. Ko god radi u takvim uslovima, ostace siromasan bez obzira na svoj trud. Treci put je onaj kojim Srbija sada ide. To nije dobar put jer najbolji odlaze, ali koja je alternativa? To je bolje nego kubanski model ili da se redukuje visokoobrazovano skolstvo. Niko time nije zadovoljan ali je to jedini racionalni izbor. Besmisleno je psovati vlast sto radi ono sto mora da radi. Umesto prevaljivanja krivice na druge, treba jednom shvatiti da je Srbija mala i siromasna zemlja sa narodom koji ima mnogo vece apetite za bolji zivot, nego sto to moze sebi da priusti. Mozda se drustvena preraspodela bogatstva ili siromastva mogla i dugacije i postenije napraviti, ali to stvarno ne bi nista izmenilo. Jos uvek je potencijalno zdraviji i perspektivniji sistem u kome je vecina siromasna, nego sistem u kome su svi siromasni, kao sto je to na Kubi.
Pa lepo, nisu na njih trošili pare a predaju u Americi, Engleskoj, Francuskoj. A na PISA testiranju ostalih 99.99% srpskih đaka Srbija je na zadnjem mestu iz matematike.Na 77 Finaca u gornjim nivoima znanja 15-to godišnjaka dođe jedan Srbin!!! Bolje je za ovu državu da se ukupni nivo svih đaka iz matematičkih znanja podigne za 5% nego hiljadu medalja. Naravno za one koji bez ulaganja dolaze do najboljih stručnjaka bolje su medalje. Zato oni i prave takmičenja, da iz siromašnog sveta uzmu sve što valja a da ne plate.
Molim vas shvatite moju dobru nameru, na vasoj sam strani. Ali shvatite da je Matematicka Gimnazija poznata na zapadu koliko i 'cuvena' Njegush Prshuta - zapravo malo ko ili niko nema pojma o njima. Da li zaista verujete da Bil Gejts svako jutro udje u svoju kancelariju i sa nestrpljenjem pita svoje sekretarice: 'Koliko se danas prijavilo maturanata iz 'cuvene' Matematicke Gimnazije'. Pisem iz najbolje namere. Pitajte maturante Matematicke Gimnazije koji rade na Zapadu ko je u hijerarhiji levo, desno, ispod i iznad njih. Zivot, kako sjajno kaze jedan komentator politike po nadimku Tvrtko, 'svakog postavi na svoje mesto'. Inteligencija i obrazovanje su samo jedan aspekt zivota. A Matematickoj Gimnaziji zelim puno uspeha. Maturantima ove sjajne skole obecavam da mogu da se popnu na bilo koji vrh i da ne spustaju vidike. Veliki problem Srbije ostaje sto ne shvata funkciju matematike i sto ne vidi vezu izmedju obrazovanja i zivota.