Kruševac – Mečka Božana preksinoć je napustila svog vlasnika Slavka Jovića iz Čitluka kod Kruševca. Nemačka organizacija „Fir foten” („Četiri šape”), koju podržava Evropska unija, pod okriljem noći, preuzela je izdresiranu Božanu, koja je, sa još dve mečke iz Požarevca – Kasandrom i Seidom – u specijalnom vozilu, juče prešla granicu Srbije na putu ka azilu u Bugarskoj.

Članovi brojne romske porodice Jović bili su tužni na ispraćaju, kako tvrde, „poslednje dresirane mečke” u Srbiji. Ona im je „bila i njiva i livada”. Da li je zaista reč o poslednjoj dresiranoj mečki u Srbiji nisu mogli da nam potvrde ni predstavnici „Fir fotena”, ni predstavnici Nezavisne organizacije za zaštitu životinja iz Svilajnca, koji su organizovali odlazak Božane. Mečku Božanu pratili su stručnjaci iz Ministarstva za zaštitu životne sredine, veterinarski i lovački inspektori, ali i domaće i strane TV ekipe.

– Odvode mi Božanu s kojom sam mečkario osam godina, najduže u svom dvadesettrogodišnjem radu sa mečkama. Evo, po zimi su mi unučići bosi i goli. Njih se niko nije setio, a za mečke brinu više nego za ljude. Ostajem bez mečke koja nas je hlebom hranila, a i mi nju. Pogledajte kako dobro izgleda! Za nju je trebalo hrane i mnogo ljubavi. Sve je znala da pokaže. I kako se mlada šminka, i kako pijani padamo ja i ona, i još mnogo toga. S njom sam išao po selima i zarađivao. A morao sam i konja da hranim, i špiriter da održavam da bih je vozio kad idemo dalje. Sad mi je konfiskuju. A zar Božana meni nije isto što i krava? I krava je vezana! – drhtavim glasom govori Slavko Jović, pedesetpetogodišnji mečkar.

Dolazak „konfiskatora” u Čitluk prekjuče po podne čekalo je petnaestak članova porodice Jović. Nije posustajalo ni nekoliko dečaka i devojčica od tri do sedam godina. Kad je kombi sa natpisom „Bear ambulatorija” u kasno i hladno januarsko veče stigao, nekoliko bosonogih devojčica i dečaka jurilo je od staje, pored koje se nalazila njihova ljubimica, do ljudi koji su doneli kavez. Njihova baba Slavica nije krila ogorčenje.

– Oni gledaju životinje, a ovu decu niko ne vidi, ni u Dekadi Roma. Ovi što nam uzimaju mečku obećali su neku pomoć za decu. Samo, od čega ćemo posle da živimo? – pitala je glasno Slavica.

Za to vreme gospodin Karsten Hetving, rukovodilac Centra za medvede nemačke organizacije „Fir foten”, govorio je pred mikrofonima nekoliko evropskih i domaćih TV stanica. Između ostalog, izjavio je da sa Ministarstvom za zaštitu životne sredine dogovaraju izgradnju i jednog azila za mrke medvede u Srbiji.

Veterinarski inspektor pročitao je Slavku Joviću rešenje o konfiskaciji mečke Božane. Suznih očiju, Slavko je potpisao rešenje i krenuo da odvede svoju ljubimicu u kavez. Poslednji put joj je, uz daire, podviknuo: „’Ajde, de, de...”. Božana se žestoko opirala putu u EU, urlala, tresla zemlju pod sobom, podizala se na zadnje šape... Grupa od pedesetak gostiju se razbežala. Neki su sa bezbedne daljine snimali čin za koji Romi kažu da je tužan, a članovi udruženja za zaštitu životinja da je plemenit.

Rade Stanković

--------------------------------------------------------

Deci niko ništa nije doneo

Pogledajte koliko gostiju imam u avliji – kaže Slavko Jović, sada već bivši mečkar. – Kod Srba je običaj da nešto donesu. Novčani poklon za decu mi je dao samo Jovan iz beogradske televizije. Ostali ništa. A ovi Bugari i Nemci valjda za taj srpski i ciganski običaj ne znaju.