Крушевац – Мечка Божана прексиноћ је напустила свог власника Славка Јовића из Читлука код Крушевца. Немачка организација „Фир фотен” („Четири шапе”), коју подржава Европска унија, под окриљем ноћи, преузела је издресирану Божану, која је, са још две мечке из Пожаревца – Касандром и Сеидом – у специјалном возилу, јуче прешла границу Србије на путу ка азилу у Бугарској.

Чланови бројне ромске породице Јовић били су тужни на испраћају, како тврде, „последње дресиране мечке” у Србији. Она им је „била и њива и ливада”. Да ли је заиста реч о последњој дресираној мечки у Србији нису могли да нам потврде ни представници „Фир фотена”, ни представници Независне организације за заштиту животиња из Свилајнца, који су организовали одлазак Божане. Мечку Божану пратили су стручњаци из Министарства за заштиту животне средине, ветеринарски и ловачки инспектори, али и домаће и стране ТВ екипе.

– Одводе ми Божану с којом сам мечкарио осам година, најдуже у свом двадесеттрогодишњем раду са мечкама. Ево, по зими су ми унучићи боси и голи. Њих се нико није сетио, а за мечке брину више него за људе. Остајем без мечке која нас је хлебом хранила, а и ми њу. Погледајте како добро изгледа! За њу је требало хране и много љубави. Све је знала да покаже. И како се млада шминка, и како пијани падамо ја и она, и још много тога. С њом сам ишао по селима и зарађивао. А морао сам и коња да храним, и шпиритер да одржавам да бих је возио кад идемо даље. Сад ми је конфискују. А зар Божана мени није исто што и крава? И крава је везана! – дрхтавим гласом говори Славко Јовић, педесетпетогодишњи мечкар.

Долазак „конфискатора” у Читлук прекјуче по подне чекало је петнаестак чланова породице Јовић. Није посустајало ни неколико дечака и девојчица од три до седам година. Кад је комби са натписом „Bear ambulatorija” у касно и хладно јануарско вече стигао, неколико босоногих девојчица и дечака јурило је од стаје, поред које се налазила њихова љубимица, до људи који су донели кавез. Њихова баба Славица није крила огорчење.

– Они гледају животиње, а ову децу нико не види, ни у Декади Рома. Ови што нам узимају мечку обећали су неку помоћ за децу. Само, од чега ћемо после да живимо? – питала је гласно Славица.

За то време господин Карстен Хетвинг, руководилац Центра за медведе немачке организације „Фир фотен”, говорио је пред микрофонима неколико европских и домаћих ТВ станица. Између осталог, изјавио је да са Министарством за заштиту животне средине договарају изградњу и једног азила за мрке медведе у Србији.

Ветеринарски инспектор прочитао је Славку Јовићу решење о конфискацији мечке Божане. Сузних очију, Славко је потписао решење и кренуо да одведе своју љубимицу у кавез. Последњи пут јој је, уз даире, подвикнуо: „’Ајде, де, де...”. Божана се жестоко опирала путу у ЕУ, урлала, тресла земљу под собом, подизала се на задње шапе... Група од педесетак гостију се разбежала. Неки су са безбедне даљине снимали чин за који Роми кажу да је тужан, а чланови удружења за заштиту животиња да је племенит.

Раде Станковић

--------------------------------------------------------

Деци нико ништа није донео

Погледајте колико гостију имам у авлији – каже Славко Јовић, сада већ бивши мечкар. – Код Срба је обичај да нешто донесу. Новчани поклон за децу ми је дао само Јован из београдске телевизије. Остали ништа. А ови Бугари и Немци ваљда за тај српски и цигански обичај не знају.