Ukoliko bi se u ovom trenutku poštovali standardi koji su stupili na snagu 1. januara, a koji predviđaju da mentori na doktorskim studijama moraju da imaju pet objavljenih radova u časopisima sa referentne međunarodne SCI liste, u Srbiji bi većina fakulteta imala problem da organizuje doktorske studije zbog – nedostatka mentora.Zato su svi rektori državnih i privatnih univerziteta, predložili da se uvede „tranzicioni period” u kojem će se primenjivati dosadašnji kriterijumi.

Ovih dana čuo se i još jedan predlog koji bi po mišljenju mnogih profesora pomogao da se prevaziđu problemi i poboljša kvalitet doktorskih studija – formiranje zajedničkog pula srodnih privatnih i državnih fakulteta. Univerziteti bi ujedinili pre svega profesorske snage, tako da bi,recimo, profesor sa jednog fakulteta mogao da bude mentor studentu sa drugog.

Ovu ideju podržavaju i dr Oskar Kovač, profesor emeritus na Megatrend univerzitetu i član Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje i dr Slobodan Unković, profesor emeritus na Univerzitetu Singidunum, zadužen za poslediplomske studije i međunarodnu saradnju.

Da podsetimo, prema Pravilniku o standardima za akreditaciju visokoškolskih ustanova i studijskih programa, u većini polja nauka, mentor mora da ima najmanje pet radova sa SCI (ScienceCitationIndex) liste. Do 1. januara, standard su bila tri rada. Naši sagovornici ne smatraju da je ovo pooštravanje kriterijuma, niti da su se profesori ulenjili kako im se zamera, već da se u obzir mora uzeti više kriterijuma na način kako je to regulisano na drugim svetskim univerzitetima. Osim toga, dodaju, na SCI listi nisu ravnopravno zastupljene sve oblasti, a ni polja.

Recimo, ukazuju dr Kovač i dr Unković, od 2.003 časopisa u društveno-humanističkim naukama, samo 211 je iz ekonomije, što je jako malo, ako se ima u vidu da u većini zemalja, kao i kod nas, jedna trećina studenata studira menadžment i biznis, odnosno ekonomiju i pravo. Zato se u Evropi za humanističke nauke upravo pravi nova lista – ERIH (European reference index for the humanities), koja neće biti anglosaksonska i koja neće biti u većoj meri u rukama komercijalnih izdavača.

„Takođe se previđa da profesori rade u nastavi i da im ostaje manje vremena za pisanje naučnih radova, nego istraživačima u naučnim institutima kojima je to prevashodni posao”, podseća dr Unković, koji je do sada bio mentor 16 puta i to u većini slučajeva na beogradskom Ekonomskom fakultetu gde je stekao zvanje redovnog profesora.

– Profesori uglavnom imaju po desetak časova nedeljno. Izračunajte koliko je vremena potrebno da spremite te časove, pa prijem studenata... ne ostaje vam mnogo vremena za istraživački rad. Tu je dakle bila greška u sistemu do sada i zato smo insistirali da se u kriterijume za izbor u zvanje nastavnika unese i doprinos u nastavi, kao i doprinos akademskoj i široj javnosti – objašnjava dr Kovač, koji je do sada bio mentor 14 puta, uglavnom na Ekonomskom fakultetu BU i dva puta na Megatrendu.

Nije poenta samo u ovoj SCI listi, treba uzeti u obzir razne druge elemente, nadovezuje se dr Unković – koliko je profesor radova napisao u karijeri a ne samo u poslednje dve godine, na koliko naučnih skupova je učestvovao, da li je profesor nekog stranog univerziteta, član nekog evropskog i svetskog društva, kakav je pedagog... Takođe treba uzeti u obzir i da profesori pišu udžbenike, da li su prevedeni na engleski i druge svetske jezike.

Ono što naši sagovornici iznose kao ozbiljno upozorenje je briga da u ovom prelaznom periodu ne dođe do poplave doktora nauka mimo dosadašnjih kriterijuma (odnosi se prvenstveno na one koji po prelaznoj odredbi zakona mogu da steknu doktorat po starom sistemu ukoliko su magistri nauka). Već ima slučajeva da na pojedinim fakultetima doktorira veliki broj kandidata godišnje iako oni nemaju akreditovane doktorske studije. A primera radi, na Megatrendu je bilo samo 14 doktorata za tri školske godine, ukazuju, dok je na Singidunumu odbranjeno ukupno 17 doktorskih teza.

Sandra Gucijan

--------------------------------------------------

Primer Hrvatske

U Statutu Sveučilišta u Zagrebu navodi se da za mentora može biti imenovana osoba koja je „naučno i umetnički aktivna, relevantna u međunarodnoj naučnoj ili umetničkoj zajednici, te koja je u poslednjih pet godina objavila naučne radove ili predstavila umetnička dela u vezi sa temom doktorskog istraživanja”.Nastavnik može biti mentor na drugom sveučilištu, ali uz dozvolu nadređenih.

Profesor Kovač je pregledao sistem izbora u nastavnička zvanja na 13 elitnih svetskih univerziteta i kako kaže „u devet slučajeva na prvom mestu se ceni kakvi ste u nastavi, pa tek onda dolaze naučni radovi, s tim što na američkim univerzitetima ne postoji SCI lista”.