Уколико би се у овом тренутку поштовали стандарди који су ступили на снагу 1. јануара, а који предвиђају да ментори на докторским студијама морају да имају пет објављених радова у часописима са референтне међународне СЦИ листе, у Србији би већина факултета имала проблем да организује докторске студије због – недостатка ментора.Зато су сви ректори државних и приватних универзитета, предложили да се уведе „транзициони период” у којем ће се примењивати досадашњи критеријуми.

Ових дана чуо се и још један предлог који би по мишљењу многих професора помогао да се превазиђу проблеми и побољша квалитет докторских студија – формирање заједничког пула сродних приватних и државних факултета. Универзитети би ујединили пре свега професорске снаге, тако да би,рецимо, професор са једног факултета могао да буде ментор студенту са другог.

Ову идеју подржавају и др Оскар Ковач, професор емеритус на Мегатренд универзитету и члан Националног савета за високо образовање и др Слободан Унковић, професор емеритус на Универзитету Сингидунум, задужен за последипломске студије и међународну сарадњу.

Да подсетимо, према Правилнику о стандардима за акредитацију високошколских установа и студијских програма, у већини поља наука, ментор мора да има најмање пет радова са СЦИ (ScienceCitationIndex) листе. До 1. јануара, стандард су била три рада. Наши саговорници не сматрају да је ово пооштравање критеријума, нити да су се професори улењили како им се замера, већ да се у обзир мора узети више критеријума на начин како је то регулисано на другим светским универзитетима. Осим тога, додају, на СЦИ листи нису равноправно заступљене све области, а ни поља.

Рецимо, указују др Ковач и др Унковић, од 2.003 часописа у друштвено-хуманистичким наукама, само 211 је из економије, што је јако мало, ако се има у виду да у већини земаља, као и код нас, једна трећина студената студира менаџмент и бизнис, односно економију и право. Зато се у Европи за хуманистичке науке управо прави нова листа – ЕРИХ (European reference index for the humanities), која неће бити англосаксонска и која неће бити у већој мери у рукама комерцијалних издавача.

„Такође се превиђа да професори раде у настави и да им остаје мање времена за писање научних радова, него истраживачима у научним институтима којима је то превасходни посао”, подсећа др Унковић, који је до сада био ментор 16 пута и то у већини случајева на београдском Економском факултету где је стекао звање редовног професора.

– Професори углавном имају по десетак часова недељно. Израчунајте колико је времена потребно да спремите те часове, па пријем студената... не остаје вам много времена за истраживачки рад. Ту је дакле била грешка у систему до сада и зато смо инсистирали да се у критеријуме за избор у звање наставника унесе и допринос у настави, као и допринос академској и широј јавности – објашњава др Ковач, који је до сада био ментор 14 пута, углавном на Економском факултету БУ и два пута на Мегатренду.

Није поента само у овој СЦИ листи, треба узети у обзир разне друге елементе, надовезује се др Унковић – колико је професор радова написао у каријери а не само у последње две године, на колико научних скупова је учествовао, да ли је професор неког страног универзитета, члан неког европског и светског друштва, какав је педагог... Такође треба узети у обзир и да професори пишу уџбенике, да ли су преведени на енглески и друге светске језике.

Оно што наши саговорници износе као озбиљно упозорење је брига да у овом прелазном периоду не дође до поплаве доктора наука мимо досадашњих критеријума (односи се првенствено на оне који по прелазној одредби закона могу да стекну докторат по старом систему уколико су магистри наука). Већ има случајева да на појединим факултетима докторира велики број кандидата годишње иако они немају акредитоване докторске студије. А примера ради, на Мегатренду је било само 14 доктората за три школске године, указују, док је на Сингидунуму одбрањено укупно 17 докторских теза.

Сандра Гуцијан

--------------------------------------------------

Пример Хрватске

У Статуту Свеучилишта у Загребу наводи се да за ментора може бити именована особа која је „научно и уметнички активна, релевантна у међународној научној или уметничкој заједници, те која је у последњих пет година објавила научне радове или представила уметничка дела у вези са темом докторског истраживања”.Наставник може бити ментор на другом свеучилишту, али уз дозволу надређених.

Професор Ковач је прегледао систем избора у наставничка звања на 13 елитних светских универзитета и како каже „у девет случајева на првом месту се цени какви сте у настави, па тек онда долазе научни радови, с тим што на америчким универзитетима не постоји СЦИ листа”.