„Светска економска криза могла би да уздрма саме темеље светске безбедности и стабилности, а 50 милиона људи суочава се са губитком посла. Треба одредити приоритете и у том смислу остварити ближу сарадњу између држава”, упозорава Седа Гуркан из НАТО-а. „Начин да се људи извуку из сиромаштва и заустави врзино коло кризе јесте да се роба троши више. Не сме се дозволити да нико никог не запошљава јер се због штедње не троши ништа”, изричит је торијевац Гарван Волш. „Криза ће нас мало освестити од животног стила на који смо навикли”, категорична је Ана-Валери Долидзе са Правног факултета универзитета Корнел.

Млади људи чије смо ставове поменули, само су део интернационалног труста мозгова који ових дана бораве у Београду. На Деветој европској конференцији 60 младих лидера, која је почела јуче у хотелу „Балкан” под покровитељством „Атлантског моста”, најстарије организације немачко-америчког пријатељства, млади из 30 земаља дискутоваће до недеље о адекватним одговорима на светску кризу и о томе да ли се и како она од непријатног „жуља” може претворити у прилику за Европу.

Уредници, економисти, ваздухопловни инжењери, лекари, помоћници и саветници министара, стручњаци за екологију, дипломатију, право и безбедност и многи други разматраће четири теме. Они ће расправљати о последицама које због кризе трпе нове и старе чланице ЕУ и о томе да ли је потребан заједнички, мултилатерални одговор на њу, да ли криза захтева нове приступе безбедности, како доћи до корисних постулата заједничке европске макроекономске и монетарне политике, као и о томе шта је после Обаминих 100 дана на функцији празна и надувана медијска прича, а шта заиста представља трајне и евентуално квалитетне промене.

„Атлантски мост” основан је након Другог светског рата са циљем да унапреди односе Немачке и САД. Сваке године, ова организација бира 120 младих лидера, којима „покрива” учешће на две конференције на којима размењују мишљења на актуелне теме. Пола лидера учествује на немачко-америчкој конференцији, а пола на европској. Тако се мрежа експерата из разних области увећава сваке године.

– Организовање оваквих конференција један је од наших најважнијих пројеката. Са бившим младим лидерима остајемо у контакту, правећи за њих засебне конференције сваке друге године. Сваког месеца имамо и такозване „атлантске разговоре”, у Европи или у САД – објашњава за „Политику” др Беате Линдеман, извршни потпредседник организације „Атлантски мост”. Она додаје да су многи бивши учесници конференција постали министри, сенатори, амбасадори...

– Скуп смо уприличили овде зато што сматрамо Србију интересантном земљом, која жели да приступи ЕУ. Мислимо да је јако важно пружити подршку српској влади у томе – каже госпођа Линдеман.

Млади лидери са српским држављанством који учествују на скупу су Бети ал Хинави из Фолксбанке у Чачку, Бранко Ружић, председник Извршног одбора Социјалистичке партије Србије, као и Милош Станојевић, одборник ДС у београдској општини Чукарица.

Т. Бојковић

--------------------------------------------------------------------

Ђелић: Укидање виза кључно за поверење у интеграције

Учесници конференције су похвалили говор који им је јуче, додуше иза врата затворених за јавност, одржао потпредседник српске владе Божидар Ђелић. Говор се, каже нам Гарван Волш, односио на потезе које на свом путу ка Европи повлачи српска влада, на отвореност српског народа ка свету, али и на потребу да ЕУ одржи обећања о примени критеријума фер чланства. Ђелић је истакао да је реформисање визног режима кључно да би грађани стекли још веће поверење у процес интеграција, преноси нам Волш.